Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Водеће странке Северне Македоније бирају нове лидере

Зоран Заев од данас више неће бити лидер СДСМ. – Христијан Мицковски остаје лидер ВМРО-ДПМНЕ?
Скопље: два партијска конгреса у истом дану кључна за даљи политички курс земље (Фото EPA EFE/Georgi Licovski)

Специјално за „Политику
Данас ће бити одржани конгреси две највеће политичке парламентарне партије Северне Македоније – Социјалдемократске партије Македоније и ВМРО-ДПМНЕ. Овај догађај, врло значајан за даљи пут Северне Македоније, одржаће се у Скопљу, граду на обалама Вардара у којем је донесен и Душанов законик, темељ владавине права.

Случајност или не, будући да је она врло ретка на овом просторима у политичком животу, обе партије истог дана бирају своје нове лидере. Партија СДСМ, након оставке лидера Зорана Заева, бира новог председника. Подршку Заева за ову функцију добио је његов колега са факултета Димитар Ковачевски, заменик министра финансија. Циљ оваквог избора је, свакако, одржати континуитет власти до редовних парламентарних избора и наставити путању ка остварењу главног стратешког циља – европских интеграција, с надом да ће се ускоро добити и датум приступних преговора од Европског савета. Нова бугарска влада одлучиће о спуштању рампе коју је подигла свом суседу на путу ка Европи. Насупрот левичарској партији СДСМ, десничарска партија ВМРО-ДПМНЕ задржаће на партијској челној позицији јединственог кандидата, свог лидера Христијана Мицкоског, с циљем да се ова партија врати на власт ванредним парламентарним изборима.

Упркос бројним неслагањима, и једна и друга партија имају један исти циљ – обезбедити евроатлантске интеграције својим грађанима. Наравно, путеви до овог циља умногоме су им различити. ВМРО-ДПМНЕ се не слаже с Преспанским договором и променом Устава и имена државе. Интеграцију Преспанског договора актуелна власт, с премијером Зораном Заевим на челу, прихватила је ради прелажења препреке на путу приступања Европској унији. Међутим, ни то није било довољно да ова земља постане чланица ЕУ.

Делегати оба конгреса одлучиће о челним кадровским променама како би остварили своје политичке циљеве. Свакако, примарни циљ партије СДСМ јесте да остане на власти, а ВМРО-ДПМНЕ да свргне националну власт пре редовних избора, који се очекују за две и по године. Ипак, може се очекивати да нова година на балканским просторима буде изборна како у Србији и Црној Гори тако и у Северној Македонији?!

У историји постојања Северне Македоније први пут су локални избори озбиљно угрозили националну власт. Победом опозиционара, са ВМРО-ДПМНЕ на челу, доведена је у питање парламентарна већина, те је отворена могућност расписивања ванредних парламентарних избора. Овог пута власт је имала среће или се за њу изборила – један посланик променио је мишљење у последњи час, те је пружена могућност власти да се консолидује и уведе у своје редове албанску партију Алтернатива. Захваљујући њена четири посланика, осигурана је стабилна већина (64 посланика од 120, колико има парламент). Но питање је колико је ово јака гаранција да ће национална власт опстати.

„Људи стварају дела, а жене људе”, рекао је Ромен Ролан. Међутим, иако се сматра да је моћ резервисана за мушкарце, постоје даме које су дале снажан печат времену у ком су живеле. Утицајем и харизмом успевале су да се изборе за најзначајније позиције у друштву. Једна од таквих жена, која је уздрмала политичку сцену Северне Македоније, јесте Данела Арсовска, нова градоначелница Скопља. Својим доласком на чело престонице премијеру Заеву уздрмала је и лидерску позицију у партији и премијерску функцију у држави, а лидеру ВМРО-ДПМНЕ Христијану Мицкоском омогућила стабилност у партији.

О новој политичкој подели, дестабилизацији власти и јачању опозиционе струје, о плановима и циљевима којима ће тежити градоначелница Скопља, као и о сарадњи са Београдом, прочитајте у сутрашњем ексклузивном интервјуу са градоначелницом Скопља Данелом Арсовском у „Политици”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.