О комунизму кроз фудбал

„Кажем да сам одувек био навијач Звезде, али да симпатишем Партизан! Све зависи од тога како се лопта намести!”, каже фудбалер Зока Кинг, главни јунак у роману „Црвени краљ” Ивана Ивановића. Шесто, прерађено и допуњено издање ове књиге недавно је објавила Политика АД.

Исти издавач штампао је и једанаесто, допуњено, издање Ивановићевог романа „Аризани”, повест о пропасти једне српске породице.

Обе Ивановићеве књиге издржале су политичке нападе и прогоне њиховог аутора. То није необично, будући да Иван Ивановић у разговору за „Политику” каже да је своју књижевну авантуру суштински започео 1968, године у којој га је задесило „једно огромно буђење”, и када је, пре свега, постао личност.

– Свим срцем навијао сам за ту младу генерацију која је желела бољи социјализам, са шансом за све. Поносан сам што сам био део те побуне, иако у време 68. више нисам био студент. Резултат тог мог буђења су три романа: „Црвени краљ”, „Аризани”, као и „Југовац”, који је мање познат – каже Иван Ивановић, и додаје:

– У то време о фудбалерима се причало као о краљевима. Дакле, ако је постојала црвена буржоазија, било је нормално да постоји и црвени краљ. Написао сам причу о дечку из провинције, Зорану Југовићу, Зоки Кингу, који се уздиже чак до Америке. Међутим, у својим романима, било да сам писао о фудбалу или о српском селу, у ствари сам се бавио комунизмом у друштву. Почео сам од фудбала, који је био сјајна метафора свих друштвених збивања, и моја књига је комотно могла да се зове и „Југословенски комунизам и фудбал”. Поред тога, фудбал је био, како би се то данас рекло, најтранспарентнији, и све што се дешавало јасно се видело.

У лето 1969. године, одломак „Црвеног краља”, који је био објављен у нишком „Листу младих – 68”, под насловом „Зоран Југовић, центарфор на раду у Америци”, изазвао је сензацију. Књига је први пут објављена у приватном издању Слободана Машића, 1972. године, када званично и почиње лов на њу. Против Ивановића су више година водили судски процес комунисти Куршумлије и Топлице, на подстицај Удбе, а роман је коначно забрањен одлуком Окружног суда у Панчеву и Врховног суда Војводине.

Као кључни подстицај за писање „Црвеног краља”, Иван Ивановић наводи роман „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића, у то време један од најбољих српских романа.

– Тај роман помогао ми је у том смислу што ми је показао да су неке до тада табу теме постале дозвољене. А показао ми је и да је могуће писати језиком који није строго нормирани књижевни. Сва збивања сам имао, моје је било само да изменим понеко име из новина. Скупо су ме коштала она имена која нисам мењао. Мој Зоран Југовић, у неку руку је негативна личност. Долази у сукобе са другим фудбалерима, као и са функционерима, а и четничко је дете, као што сам и ја, а то му знатно отежава положај. Његова филозофија је једноставна: пошто је друштво кварно, ако нешто хоћеш да постигнеш мораш и ти да будеш кваран. Задај више удараца него што можеш да примиш. У јавности афере су се саме намештале – напомиње Ивановић.

„Црвени краљ” забрањен је са образложењем да вређа комунистички морал. Није уважена експертиза Вука Павићевића, као ни мишљење тадашњег председника Удружења књижевника Србије Драгана Јеремића, који је написао да овај роман у ствари брани комунизам. Аутор је отпуштен са места професора гимназије у Куршумлији. Ослобођен је 1975. године, међутим последице је трпео дуго, чак сматра да их трпи и данас. За Ивановића су се у то време залагали Бранко Ћопић, Ерих Кош, Десанка Максимовић, Борислав Пекић, Драгослав Михаиловић и други писци, као и критичари око „Савременика”– Иван Шоп, Предраг Палавестра, Душан Пувачић, Павле Зорић, Предраг Протић. И писци из иностранства протестовали су због прогањања писаца у Титовој Југославији.

„Црвени краљ” штампан је у БИГЗ-у 1984. године, у тиражу од 50.000 примерака. „Аризани” су, према речима аутора, роман написан са „десних позиција” 1972. године. Пуних десет година није нашао издавача, а објављен је у БИГЗ-у 1982, када је за уредника дошао Видосав Стевановић. Ова књига писана је богатим језиком јужне Србије.

– У „Аризанима” сам исмејао комунизам. Јунак Санда Аризан сељак је и човек традиције, из породице солунских бораца. Будући да Санда од комунизма не може да се одбрани, он се уздиже изнад њега. Тако постаје хумориста – наглашава Иван Ивановић.

Наш саговорник напомиње да ће се његов роман „Југовац”, који говори о великом разочарању у комунистичку идеју, појавити ускоро, такође у издању Политике АД. Сада пише књигу под називом „Силована историја”, причу у којој анализира како су четници и партизани приказани у нашој књижевности.