Петак, 02.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Памук: Обистинило се све о чему сам писао

Управо објављен роман турског нобеловца „Ноћи куге” на српском језику представља прво издање овог дела на једном страном језику у свету
Орхан Памук (Фото ЕPA-EFE/Marta Perez)

Прво издање у свету, на страном језику, новог романа турског нобеловца Орхана Памука „Ноћи куге”, управо је изашло из штампе у београдској „Геопоетици”, а ауторка превода је Мирјана Маринковић. Тим поводом јуче је путем зум апликације омогућена конференција за новинаре, у оквиру које је Памук открио детаље о овој књизи, коју неки критичари сматрају његовим најбољим делом написаним после Нобелове награде, али и о његовом схватању садашњег тренутка у Турској, као и у свету.

– Размишљао сам о овом роману четрдесет година, 35 година сам истраживао, а последњих пет година сам писао књигу. Читао сам и о трећој светској епидемији куге, упознао сам детаље дела из 19. века о куги у Хонгконгу. Сада ми људи кажу да имам среће што је моја тема тако актуелна, а пре него што се све ово десило мислили су да неће бити занимљива зато што описује време куге у Османском царству. Када је пандемија почела, у марту 2020. године, држао сам предавања у Америци, на Колумбија универзитету. Одмах сам се вратио назад у Турску и одлучио да брзо завршим писање. У карантину сам имао циљ. Када сам чуо прве приче о појави вируса корона у Истанбулу, помислио сам како су идентичне као оне у мом роману. Одједном, људи су почели да проживљавају све оно о чему сам писао. Имао сам утисак да је све оно што сам чувао само за себе, одједном постало видљиво свима. Када је објављена у Турској, моја књига постала је тражена, добро је примљена, али настао је нови карантин, и могао сам да видим излоге књижара, препуне њених примерака, а од купаца нигде ни трага – нашалио се Памук.

„Ноћи куге” узбудљива је прича о епидемији куге која у пролеће 1901. године избила на острву Мингер (фиктивни топоним) у Османском царству. То је жива панорамска слика последњих дана Османског царства: од страха пред смрћу до противљења здравственом закључавању, од текијских шејхова до грчких националиста, од ходочасничких бродова до побуна против карантина, уз неизоставно разматрање  темељних питања живота, смрти и љубави. По пишчевим речима, збивања су смештена на фиктивно острво због тога што га је занимала ситуација изолованости од света, што је прилично драматично, али и стварање малих, децентрализованих, аутономних националних држава, после распада Отоманске империје.

Орхан Памук и Владислав Бајац, пријатељи и сарадници (Фото: Геопоетика)

Поводом тога што се у уводу романа читаоцу обраћа женски лик, Орхан Памук је казао да је ту улогу поверио жени управо због тога што је у вези са претходним књигама примао критике феминисткиња да нема довољно јунакиња у причама, а то је учинио и зато што су жене, током историје, често биле ограничаване и  у другом плану.

– Ја сам човек Блиског истока који прихвата критике феминисткиња – додао је домишљато писац.

А како је  посебно нагласио, у фокусу ове приповести налази се политички проблем наметања карантина у условима епидемије, као и ауторитарност државе која кретање ограничава, али и индивидуално суочавање ликова са егзистенцијалним страховима од коначности и смрти.

– Као врло млад читао сам „Кугу” Албера Камија, међутим, његова књига најпре је метафора нацистичке власти, катастрофе која је задесила Француску, када су неки полудели, неки су се на њој обогатили, а неки су пружали отпор. Најважнија књига о карантину у време куге је дело Данијела Дефоа „Година куге”. За мене је битан и италијански класик „Вереници” Алесандра Манцонија, чија радња је смештена у рани 17. век, а који се само у једном мањем делу бави овом темом. Тих тридесетак страница представља нешто најреалистичније што сам о куги прочитао – објаснио је Памук.

Поред тоталитарног политичког аспекта карантина, по ауторовим речима, за њега су биле импресивне људске реакције, универзалне за свако време, а о којима је почетком пандемије вируса корона писао за „Њујорк тајмс” и друге листове. Прва реакција људи, када дође до здравствене катастофе, јесте порицање, а следи проналажење криваца за новонасталу ситуацију, међу странцима, а онда у држави и влади. Тек затим људи почињу да се организују у новом поретку ствари. Ипак, Памук је указао на битну разлику између средњовековних епидемија и ове из 21. века, а то је информација. Људи су се раније плашили, а нису имали сазнање о томе шта су бактерије и вируси, нису знали заправо чега се боје и измишљали су ствари. Данас, у време глобалних информација, страх је можда и већи, јер на екранима могу да виде људе који умиру.

Поводом недавних оптужби које су му упућене у Турској, да у роману „Ноћи куге” штети угледу турске заставе и Мустафе Кемала Ататурка, Орхан Памук је приметио да је у почетку имао намеру да негира ове нападе, није о њима разговарао ни са својим пријатељима, али онда се са америчког Колумбија универзитета вратио назад у Истанбул.

– Не брините за мене, бићу добро. Не желим да драматизујем. Ипак, у Турској нема слободе говора, тиме нема ни демократије, а многи новинари налазе се у затвору. Због лоше економске ситуације и пада турске валуте, председник Ердоган губи подршку и мислим да ће изгубити следеће изборе. Преносим вам оно о чему се ових дана говори у Истанбулу – истакао је турски нобеловац.

Када је реч о стању у свету, изразио је задовољство због смене Доналда Трампа, популисте десне оријентације, а по његовом осећању десничарске партије имаће предност и у будућности, због мигрантске кризе.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pozdrav iz Beca
"Geopoetika" uspeva da odrzi nivo. Cestitke!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.