Заједно у вечности

Један од важних историјских локалитета у Мачви јесте спомен-црква Вазнесења Господњег у селу Дубље, сведок страдања, али и витештва српског народа. У овом, другом по величини селу у Мачви, које је име добило према распострањеном храсту – дубу, храм су изградили 1936. године парохијани са свештеником Грујом Грујовићем. Цркву је осветио епископ шабачко-ваљевски господин Симеун Станковић на 120. годишњицу чувеног Боја на Дубљу.

Ушанчени на оближњим њивама, српски устаници, предвођени Милошем Обреновићем, 26. јула 1815. године, поразили су босанске Турке. Том победом ставили су тачку на борбе у Другом српском устанку. Темељи богомоље подигнуте у њихову славу учврстили су постамент културе сећања Мачвана, па ће ова црква током година добити статус првог културног добра на подручју Мачве. Влада Републике Србије овај храм уписала је списак споменика културе од посебног значаја.

Храбри устаници жртвом су своја имена уписали у историју Србије. Међу њима српске војводе Милић Дринчић и Сима Ненадовић, најмлађи син Алексе Ненадовића и жене му Јованке, брат проте Матеје Ненадовића. Њихове бисте налазе се уз порту спомен-цркве. А у самој порти на јунаке Боја на Дубљу подсећа споменик са великим крстом на његовом врху, дело академског вајара Милана Торбице.

             Сваке године, 26. јула, на дан обележавања годишњице боја, представници државног врха, локалне самоуправе, војних организација и мештани одају почаст јунацима, парастосом и полагањем венаца. Један венац, са посветом амбасаде Републике Чешке, заузима централно место, јер у мачванској светињи, поред српских јунака Великог рата почивају и њихови ратни непријатељи.

Наиме, Мачва се на самом почетку Првог светског рата нашла прва на удару аустроугарске војске. Река Дрина, као природна граница, била је најпогоднија локација за прелазак аустоугарских трупа и отпочињање офанзиве на Србију. Где год је крочио, непријатељ је за собом оставио згаришта и смрт. Најсуровији злочини над цивилним становништвом у Првом светском рату, на подручју читаве Европе, догодили су се у Мачви. Поред Мачванског Прњавора, Дубље је једно од најстрадалнијих места Великог рата. Упркос болу и патњи становништва, у житељима равнице није никла клица мржње и реваншизма. Кости српских војника покупили су и похранили у костурницу испод припрате цркве Вазнесења Господњег, заједно са непријатељским, чешким војницима, у вечном загрљају смрти и праштања. У крипти се налазе земни остаци 950 српских бораца погинулих у борбама у Мачви, Босни и Срему и 166 чешких војника, чије су кости пренете у дубљанску цркву 1936. године из Сремске Раче.

Чин српског милосрђа уклесан је и у мермерну плочу изнад улазног портала храма: „Спомен-костурница оних који у ратовима изгинуше, па их смрт измири. Боље је човеку да буде пријатељ свих народа, па да за живота има корист.”

Након последње санације костурнице утврђено је да су кости добро очуване, а међу њима има и оних изузетно жуте боје, каже старешина храма Урош Живковић, сматрајући да то може указати да су свете.

‒ Вероватно да међу тим младим војницима који су живот дали у одбрани Србије у Првом светском рату има и оних који нису имали никаквог греха. Позвани су у рат, у рату су и погинули – додаје прота дубљански.

Вечни дом страдалника данас је место искреног пријатељства два народа. Олтар праштања и милосрђа. У циљу јачања веза словенских народа, српског и чешког, 2020. године у порти је изграђена и спомен-чесма посвећена Светом великомученику Георгију. Део средстава обезбедила је амбасада Чешке. Мештани кажу да је вода лековита, да помаже у лечењу различитих обољења.

Лековито је надасве милосрђе људско које осветљава пут достојанства само онима који могу љубити и непријатеља свог, говорио је владика Николај Велимировић. А дубљанско милосрђе остаје светао пример српског витештва свим будућим и победницима и пораженима.