Недеља, 02.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мајстор Јонаш у Панчеву

Дела Мартина Јонаша, великанa ковачичке наиве, опчинила су свет, толико да је у Италији добио медаљу за графику, раме уз раме са Салвадором Далијем, а његових пет графика је отиснуто у злату
Монографија „Мартин Јонаш” (Фотографије О. Јанковић)

Панчево - Где год да станем прво видим људе па тек после пејзаж или ствари. Због косаца сликам њиву, због оронулог старца пећ и целу собу. Други сликају њиву и на крају кажу: „Е, овде ћу да убацим људе”, речи су Мартин Јонаша, чија уља на платну, графике, диплома и признања, до штафелаја и других личних предмета, иначе само делић опуса, из Ковачице стижу у Народни музеј у Панчеву. На централном месту и тек рестауриран „Ковачички процес”, капитално дело историјске теме, којом се великан наиве ретко бавио, познат и по бриљантном цртежу, акварелу и пастелу.

„Јонашови људу имају изразито велике руке и ноге, а мале главе. Тиме указује колико је живот сељака тежак, заснован на физичкој снази. Његови Ковачичани су увек питали зашто их тако слика, на шта је одговорао да је као дете обожавао да чучи испод стола и посматра родитеље, и из те перспективе му деловало да имају огромна стопала и руке, а малу главу. Такође, он композицију ослобађа сувишних појединости, чиме основна идеја постаје уочљивија. Клип кукуруза, бундеве, симболи богатства, постају тако огромних размера. На Јонашевим сликама доминира наранџаста, боје летине, јесени... Говорио је да га оне смирују, подсећају на њиву, на мирис плодова и хлеба. Можемо рећи да је он оставио и најдубљи траг у ковачичкој школи наивног сликарства”, каже за „Политику” Ана Жолнај Барца, директорка Галерије наивне уметности у Ковачици.

Мајстор Јонаш, како су га звали његови Ковачичани, сликао је банатско село и сељаке, вредне људе, који хране градове. Величао је природу и та невероватна уметност, коју је немогуће укалупити у дефиниције, опчинила је планету, на више од 400 самосталних и групних изложби у преко 50 земаља – толико да је 1978. године у Милану добио медаљу за графику, раме уз раме са Салвадором Далијем, док је две године раније на италијанском Каприју, пет графика отиснуто у злату које се чувају у тамошњој музејској збирци. Из тог света у малену Ковачицу, због његове уметности, долазиле су Софија Лорен, Елизабет Тејлор, посада Апола 11, Ролингстоунси, најславнија имена ‒ и куповали његове слике.

Ковачички процес, 1957.

На централном месту Свечане сале панчевачког музеја и јединствени „Ковачички процес”, уље на платну димензија 138x108 центиметара из 1957. године. Важна слика која зауставља историјски тренутак из 1909. из времена Аустроугарске, када власти забрањују црквену службу на словачком језику и побуну људи који су због тога 40 дана провели у затвору. Тај процес приказао је Јонаш на слици, која је после готово две деценије потраге за финансијама, ове године рестаурирана и конзервирана.

„Био је то озбиљан захват, јер је платно дуго стајало уролано, што је проузроковало озбиљна оштећења, вертикалне пукотине са унутрашње стране, на самој слици. Првим прелинарним конзерваторским испитивањима констатовали смо неопходност консолидације платненог носиоца, уследило је фиксирање и стабилизација свих структурних слојева, затим лакирање, наношење нових заштитних слојева и све то је трајало неколико месеци”, каже Гордана Ђурађевић Прванов, конзерватор-рестауратор панчевачког музеја, док директорка ковачичке галерије, истиче да је сада репрезентативна слика, јединствена и по томе што нико не би рекао да је дело Мартина Јонаша.

„Слика је врло значајна за Ковачицу и памћење тог историјског догађаја. Зато смо захвални општини, што је финансирала њену рестаурацију, јер је била у катастрофалном стању. Такође, то је и наш дуг према великану, али и огромно задовољство што је његово дело поново пред публиком, када се навршава и 25 година од његовог одласка у вечност”, напомиње Ана Жолнај Барца.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.