Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Тријумвират серијских убица

Разне мултинационалне компаније – од „Гугла” и „Фејсбука” до „Визе” и „Мастеркарда” – знају интимне детаље из наших приватних живота, али истовремено живимо у мрачном добу статистике која властима омогућава да нас засипа бројкама и процентима – без анализе куда неправична расподела општег богатства води

 

Још једна Annus Horribilis, страшна година.

Није баш за благданско расположење, али шта ћу. Пандемија се још крије под јелком, а за будућност су и опасније климатска криза која је распалила буктиње незабележене у новијој историји човечанства и претња глобалних социјалних потреса.

Планета Земља је на ивици амбиса. Атмосфера се незадрживо загрева. Паљењем угља, нафте и гаса температура Земље је подигнута за 1,1 степен Целзијуса од 19. века. Последња деценија је најтоплија у последњих 125.000 година! Нивои угљен-диоксида у атмосфери највиши су у последњих два милиона година!

Глечери се топе, а ниво мора расте. Надиру пустиње и нестају шуме. Врућине и суше, кише и поплаве постају серијске убице. Ово више нису научна предвиђања већ стварност у реалном времену.

Пресуда за климатске злочине против човечности је изречена: људи су криви да не могу да буду кривљи. Човек је изазвао „невиђене” и „неповратне” промене, али климатска политика поставила је национални егоизам изнад планетарне одговорности.

Политичарима од којих се очекују одговори на изазове упадљиво се нигде не жури. Конферишу. Преплављени смо њиховим олако датим обећањима. Климатска политика је национални егоизам поставила изнад планетарне одговорности.

Корона је постала casus belli у односима Вашингтона и Пекинга. Запад се више бави успоном Кине него покушајима спасавања све крхкијег света. Кини не пада на памет да обори потрошњу угља барем до 2030. и тако допринесе смањивању ефекта гасова стаклене баште. Себично. Готово патетичан недостатак глобалне одговорности и солидарности.

Ако се овако настави, мораће да експлодира. Највећа опасност је што све лако може да склизне у етничке, расне и друге врсте конфликта, насиља и хаоса. Овакав кошмарни сценарио још може да се избегне колективном акцијом света, напомињу експерти, али плашим се да ће се човечанство, као и човек, опаметити тек после неког озбиљног удара.

Другу годину заредом ковид 19 је сејао смрт, конфузију, вакцина национализам, закључавања, губитке послова, хаос по школама, невоље са путовањима... Вирус функционише као детектор неуспеха многих државних система јавног здравља који би да га претворе у уносну политичку робу. Има ли свет капацитете да оконча пандемију?

У Аустралији антитерористичке јединице по улицама јуре пролазнике без маске и са њима се обрачунавају као да су џихадисти Ал Каиде. Тренаж људског стрпљења? Навикавање на покорност за посткорона времена? Окупација социјалног простора? Орвелијански експерименти? Код нас је власт успоставила ковидократију.

Вирус наставља да мутира у нове, преносивије и на вакцине отпорније варијанте. Пандемије не умиру, оне само онемоћавају. Једна озбиљна студија на коју се позива лондонски „Економист” открива да политички немири имају тенденцију врхунца две године након што типична епидемија почне.

Ту смо значи. Каква охрабрујућа вест за „еколошке устанике” у Србији, покрет који шири своју зелену агенду. Баш онако како то чине његови рођаци у Немачкој који су престали да буду активисти борбе против нуклеарних електрана и постали фактор власти и политике позиционирајући се лево од центра. Заједно са социјалдемократама попуњавају вакуум у који су се последњих година агресивно уселили разни десничарски демагози и националистички популисти.

Климатски активисти озбиљно размишљају о ваздуху који се удише, о води која се пије. Партије зелених у незадрживом успону узимају гласове традиционалним странкама чија доминација слаби. Година 2022. биће њихова.

Комбинација незабележених климатских удара и ковида 19 нанела је неизмерне штете економијама света, па је извесно да ће бити окидач нове социјалне и економске нестабилности. Епидемије по правили интензивирају линије подела у друштву, па ни ова није изузетак. Корона је продубила многе расцепе, укључујући и генерацијски. Социјалне поделе претворене су у политичке антагонизме.

Економска неједнакост између и унутар држава достигла је нивое незамисливе у предпандемијском свету. Све је више сиромашних док је мањина екстремно богатих и неколико великих корпорација кризу искористила да увећа своје иметке. У каквом то свету живимо? Симптоми бахатог лудила се увећавају.

Илон Маск могао би да постане први трилијардер света – власник богатства већег од 1.000 милијарди долара! Приватним јахтама дужим од 150 метара руски олигарси показују да не желе олако да препусте прво место луксуз расипништва саудијским принчевима.

Џеф Безос је потрошио 5,5 милијарди долара за четири минута боравка у космосу – износ који је могао да се употреби за набавку две милијарде доза вакцина за сиромашне земље. У Калифорнији је регистарска таблица са ознаком „ММ” продата за 24 милиона долара!

Шта ће бити са социјалним инжењерингом из времена пандемије тек ћемо установити, али потмуло или отворено незадовољство због драматично увећавајућих социјалних разлика већ се шири како по богатом, тако и по сиромашном свету. Средње класе, амортизери сваког друштва, лагано копне.

Разне мултинационалне компаније – од „Гугла” и „Фејсбука” до „Визе” и „Мастеркарда” – знају интимне детаље наших приватних живота, али истовремено живимо у мрачном добу статистике која властима омогућава да нас засипа бројкама и процентима – без анализе куда неправична расподела општег богатства води.

Нема те социјалне вакцине која ће брзо залечити старе ране. Социјалне неједнакости се увећавају а пандемија их је, попут постројења у Церну, убрзала. Ко буде први реаговао, има шансу да избегне непредвидљиве социјалне турбуленције. Ко на време не препозна њихов експлозивни потенцијал, мораће да се сели са власти.

Многи су, из разумљивих разлога, погубили наду у боље сутра. Нада се можда чини неухватљивом, али нема места неверици. Зато, Срећна Нова година свим вашим надама!

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Да, социјалне неједнакости се увећавају а средња класа нестаје. Само што је то процес који траје већ тридесет година и до сада није представљало проблем ни неолибералној елити ни онима који јој пишу хвалоспеве. А и самопроглашени социјалисти и набеђени социјалдемократи су били сувише заузети собом да би то приметили.
Dragan Pik-lon
Hoce to ko ima jelku i to NATO-vsku(plasticnu).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.