Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо књижевник Радован Бели Марковић

(фото А. Васиљевић)

Књижевник Радован Бели Марковић преминуо је синоћ у 75. години, пренели су београдски медији.

Бели Марковић рођен је у селу Ћелије, код Лазаревца.

Био је новинар у ваљевском листу „Напред”, а затим, до пензионисања био је управник лајковачке Градске библиотеке. Марковић је био и члан редакција „Књижевне речи” и „Књижевних новина”, Српског књижевног друштва, Српског ПЕН-а, преноси Танјуг.

Први роман „Паликућа и Тереза милости пуна” објавио је 1976. а затим су уследиле књиге приповедака: „Црни колач”, „Године расплета”, „Септембрини у Колубари” ,„Старе приче” као и бројни романи. Написао је књиге „Последња ружа Колубаре”, „Кнез Мишкин у Белом Ваљеву”, „Оркестар на педале”, „Стојна ветрењача”…

Између осталих награда за књиге прича, добио је Андрићеву награду за „Септембрини у Колубари”, док је за роман „Лајковачка пруга” (1997) добио Нолитову награду за роман и награду „Бранко Ћопић”.

За роман „Лимунација у Ћелијама” објављен 2000. добио је признање „Вечерњих новости” за књигу године „Меша Селимовић”.

Бели Марковић је једном приликом рекао: „Мој књижевни случај не нуди основу и потку за утемељење новог књижевног правца. У мојој несаници, наиме, потитравају жишке старих кандила, наспрам иконостаса српских списатеља који су ми водили руку”.

– Као писац сам и иначе презадужен код књижевних предака, али у „Књизи вересије” нигде не стоји да ће се поменути дугови намиривати по јаутинама и трњајцима, мимо главног пута којим српска књижевност у Вечитост греде! Воистину, имало је, не да није, а и данас има такозваних књижевних праваца, раскрсница, па и странпутица, али сви ти пути-распути су се - кад и како који! - једначили, временом и потрли, како се главни пут ширио и ка Небу притом успињао, нагласио је писац.

О књижевним наградама је рекао: „Ако књижевне награде схватимо као тренутке обасјања понад једне књиге, издвојене из множине других књига, не може се порећи изредност и лепота таквих догађаја, што све кратко траје и углавном се брзо заборавља, као празнични ватромет, али се не може оспорити ни право писца да награде доживљује као надгробнике на умозрителном књижевном гробљу, чинећи тако немали корак у савлађивању сујетства и свих опачина уз сујетство које иду”.

– Тим путем су се канда и моје књиге пошле (већ су се и натисле у једној алеји!), премда ни истинско књижевно гробље није и не мора бити простор заборава, већ може бити и сабориште нових читалаца који су се пожелели оног што некоћ бејаше нечија несаница и мапа за путовање до острва с благом какво се находи у свачијем душевном океану. Време је из таквих гробаља извременило толике адиђаре, тако да у мени потитрава надежда да под неком хумком почима ако ли не златна моја књига, оно гдекоја скупа реч међу јефтиним корицама, рекао је Радован Бели Марковић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bora Gavrilović
Tužni dani, smrt je postala svakodnevna, zagonetna i zarazna.Poštari ne stižu da raznesu božije depeše! Svet je uznemiren i uzburkan, ne zna se šta donosi dan, a šta noć što bi rekla Desanka. Ljudi najozbiljnije razmišljaju o tvojoj rečenici na Ćelijskom mostu: “Svakom se može učiniti da preki u nebo put vodi preko zvezdama obasjane Kolubare... ” Najpismeniji Kolubarcu, hvala ti za nezaboravne zajedničke trenutke, a tvojoj supruzi g-dji Emiliji,najiskrenije saučešće.
Јово Кнежевић
Његове књиге биле су заиста продор у дубину свести појединца, више него "чепркање" по површинским слојевима свакодневице. Његова књига "Сетембрини у Колубари" подстакла ме је да сазнам детаљније ко је тај Сетембрини (кога срећемо и у "Чаробном брегу" Томаса Мана).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.