Звезда комедије у трагедији

Четрдесетчетворогодишњи Володимир Зеленски је већи део своје професионалне каријере зарађивао за живот као комичар. Последње непуне три године, откако је председник, далеко je од лаког жанра. Зеленски, рођен у Кривом Рогу у јеврејској породици, на председничкиим изборима 2019. године победио је краља чоколаде Петра Порошенка, који није успео Украјинцима да учини живот слађим.

Када се појавио као неисписана политичка страница, понудио је грађанима најбоље што је ико могао да замисли и освојио срца Украјинаца. У држави која је била подељена ратом и у којој су и даље били супротстављени вектори политичког утицаја Истока и Запада – Зеленски је био „дечко који обећава”. У сваком погледу. Његов предизборни програм је био поплочан најбољим намерама, а специфичну арому је давала његова улога учитеља у комедији „Слуга народа”. Говорио је како му је најважније да Украјинцима буде добро и да завлада мир.

А онда су почеле да се нижу неприлике. Његовим партнерима преко Атлантика било је најважније да се коначно неко у Украјини избори с корупцијом. Хтео је и Зеленески, па је обећао: не да ће бити борба против корупције, него ће уследити победа над њом. Али испоставило се да се од њега очекивало да изврши оцеубисто, барем оно финансијско. Требало је да се одрекне олигарха Игора Коломојског, кога је истраживао ФБИ. Како живот може да буде суров, тако се наместило да је од свих украјинских тајкуна баш Коломојски заслужан за велику популарност будућег председника. На његовом каналу се вртела серија „Слуга народа”, а он је наводно плаћао касније и предизборну кампању. И тако се догодило да се борба против корупције није много помакла с почетне тачке.

За Украјину, као једну од оних држава на раскрсницама, Зеленски нити је имао искуствa, нити иза себе државни апарат који би то могао да изнесе. Телефонска епизода с Трампом, који је као стари лисац од њега тражио да претресе случај Хантера Бајдена и уплате „Буризме” на његов рачун док му је тата био потпредседник САД задужен и за Украјину – показала је колико Зеленски није дорастао председничким ни другим играма. Његово несналажење и играње на погрешну карту, можда чак и из чисте наивности, уводило га је у раскораке.

Као што је Трампу понудио да му уступи авион како би дошао да посети Украјину или му обећао да ће све то „средити тужилац који је његов сто одсто”, тако је касније с једнаким жаром позивао Путина на директне разговоре иако је овај гласно говорио да нема о чему с њим да прича, а прећутно поручивао да је Зеленски мали играч у великој игри. Или када je очајнички вапиo за америчком помоћи, а онда покушаваo да разводњи њихову политичку игру о гомилању руских трупа и инвазији на Украјину, схватајући да ће та превлика игра однети и њега и Украјину. Данас Украјинцима не да није боље, него их толико гурају у рат да ће тешко избећи да им не буде поново још горе. А Зеленски то није могао да промени.