Култни „Кум” у новом руху

Поводом обележавања 70 година рада Музеја Југословенске кинотеке у Косовској 11, као и 50 година од приказивања филмског ремек-дела „Кум” „Оскаром” награђеног филма редитеља Франсиса Форда Кополе, у Музеју Југословенске кинотеке, вечерас, у 20 часова, биће одржана свечана пројекција ремастеризоване верзије овог филма.

Тим поводом подсећамо на неке занимљивости о овом култном остварењу. На пример, Марлон Брандо желео је да лик дона Корлеонеа представи „као булдога”, па је за аудицију образе напунио ватом. Током снимања, носио је уметке које је направио зубар, а сада су то експонати који се могу видети у Америчком музеју филмске уметности у Квинсу у Њујорку. Мачка коју Марлон Брандо држи у крилу у уводној сцени, луталица је коју је Копола пронашао у студију у Харлему. Мачка је мјаукала толико гласно да су дијалози морали накнадно да се насниме. Најскупља сцена у филму је сцена Сонијевог убиства и коштала је 100.000 долара. Марлон Брандо и Роберт де Ниро су једина два глумца која су добила „Оскар” тумачећи исти лик, дона Вита Корлеонеа. Марлон Брандо се појављује у филму непуних сат времена.

Музеј Југословенске кинотеке од свог оснивања, 2. марта 1952. године, није био ни музеј ни биоскоп у традиционалном смислу тих речи већ је представљао јединствени музеј покретних слика. Након оснивања Југословенске кинотеке 1949. године, Кинотека је повремено користила више различитих биоскопских сала за своје програме, све од 1952. године када је почео са радом њен музеј у старом биоскопу „Унион”, тј. „Косово”, у Косовској улици број 11, где се и данас организују свакодневне пројекције. Музеј Југословенске кинотеке током седам деценија је био и остао култно место не само за Београђане већ и за све филмске професионалце и љубитеље филмске уметности Србије, али и некадашње Југославије. У музеолошком смислу, свака пројекција филма који је похрањен на трајно чување у Архиву Југословенске кинотеке, може се сматрати својеврсном привременом изложбом. Зато није тешко разлучити значај постојања Кинотеке, њеног архива, библиотеке, сталне музејске поставке и њених биоскопских сала, данас јединих дворана у нашој земљи где се и даље свакодневно, поред дигиталних пројектора, врти филмска трака.