Права оних који раде од куће нису заштићена

Више од 200.000 запослених, што је око девет процената радне снаге у Србији, званично је у току 2020. било упућено на рад од куће. Док се за прошлу годину статистички подаци још чекају, претпоставља се да је њихов број био још већи. Већина ових радника обављала је послове који подразумевају коришћење компјутера и интернета што је отворило простор за коришћење различитих метода надзора.

За запослене је рад од куће био добар начин да у пандемији сачувају здравље, али ново проучавање Центра за истраживање јавних политика „Свевидеће око: како је рад на даљину током ковида 19 отворио врата за свеприсутност послодаваца у живот радника” показало је да права запослених нису била заштићена.

Тако је чак 61 одсто од 113 менаџера казало да својим радницама нису издали анекс уговора о раду (темељени документ којим се уређује рад од куће и који је послодавац обавезан да изда запосленом), потврдио је Љубивоје Радоњић, истраживач центра, док је још 13 процената њих одбило да одговори.

Кад је реч о обавези послодаваца да запосленима обезбеде средства за рад, одговори послодаваца и радника у истраживању битно се разликују. Око три петине од 366 анкетираних запослених изјавило је да је користило свој рачунар, док је свега 27 одсто њих потврдило да су од послодавца добили овај вид опреме. Насупрот томе, 78 процената руководилаца рекло је да су запосленима обезбедили средства за рад, док је 13 одсто указало да су радници користили сопствени компјутер.

Надлежни напомињу да Закон о раду јасно прописује да су послодавци дужни да запосленима који раде од куће исплаћују накнаду трошкова за употребу и коришћење средстава за рад који су у власништву радника. У анкети центра, међутим, само 15 одсто послодаваца је изјавило да исплаћује такву врсту накнаде, а такође се показало да запослени најчешће користе сто и столице у свом власништву, без надокнаде трошкова компаније. Истраживачи центра првенствено су се усредсредили на надзор радника на раду од куће. Показало се да већина послодаваца прати њихов рад, на исти начин на који је то чинила и док су они радили у просторијама послодаваца. Највећи број руководилаца рад запослених прати путем усмених и писмених извештаја које им радници достављају, а показало се да послодавци надгледају и-мејл кореспонденцију запослених, прате коришћење службених возила и телефона, користе апликације за праћење ефикасности рада, видео-надзор, а део њих прати и активност запослених на интернету.

Како резултати истраживања показују, обим надзора запослених преко посебних апликација је релативно мали. Софтвер за праћење ефикасности се ретко користио (два одсто), али је био чешћи у ИТ индустрији (13 процената) и за запослене из позивних центара (осам одсто). Бранка Анђелковић, кооснивачица центра, подсетила је да коришћење апликација за праћење ефикасности код нас није превише често, али га је и у Србији потребно додатно регулисати, јер примери из других земаља указују да на то да се оно брзо шири.

Резултати анкете показују да и код запослених и код послодаваца не постоји разумевање њихових права и обавеза, када је реч о раду од куће и заштити података о личности. Неразумевање је, казала је Тања Јакоби, извршна директорка центра, знатно израженије у случају обраде података о личности.

Иако је Закон о заштити података ступио на снагу пре више од две године, његова примена у пракси је и даље ограничена, па послодавци не разумеју на који начин је потребно да обезбеде заштиту података о личности.

Проширити одредбе Закона о раду

Неке од препорука истраживања односе се на неопходност усклађивања Закона о раду са Законом о заштити података о личности. Та обавеза је истекла још 2020. Важно је проширити и одредбе Закона о раду који регулишу рад од куће, а који је сада уређен само једним чланом. Треба донети и закон који би дефинисао видео-надзор, јер је ова област сасвим нерегулисана. Пажњу треба посветити уређењу видео-надзора запослених који раде ван просторија послодавца. Треба радити на допунама Закона о заштити података о личности, а нарочито обратити пажњу на одредбе које се тичу радног права, јер је тренутно само чланом 91 на општи начин регулисана ова област.