Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Брига и небрига о светској баштини

Брига и небрига о светској баштини
Део Београдске тврђаве (Фото: Д. Јевремовић)

Пре неколико година посетила сам царски град Хуе, некадашњу империјалну престоницу Вијетнама. После обиласка историјских споменика града, упутила сам се ка тврђави-цитадели, смештеној на обали Мирисне реке. Ова масивна и импресивна тврђава и бивша резиденција царева вијетнамске династије Нгујен, данас се налази на Унесковој листи светске баштине. Обилазећи је, убрзо сам уочила неке сличности између ове и наше Београдске тврђаве.

Цитадела Хуе је јединствена комбинација традиционалних вијетнамских архитектонских принципа, источњачке филозофије с пет елемената јина и јанга, али и карактеристика под утицајем западне војне архитектуре Вобан стила. Француз Маркиз де Вобан (1633–1707) несумњиво је најпознатији, а многи га сматрају најпрослављенијим војним инжењером у историји, чувеном и по умећу утврђивања и напада на тврђаве. Вобаново умеће у изградњи фортификација проширило се и ван граница Француске. Тврђаве су грађене по његовим принципима, а његов систем напада на тврђаве коришћен је до краја 19. века. У Србији, тврђава у Нишу, Београдска на Калемегдану и једним делом Петроварадинска, такође су грађене по Вобановим системима.

Данас се с Нишке тврђаве обрушавају камени блокови. Кажу да проблем лежи у растињу и дрвећу чије се корење шири и подрива блокове.

Посекли су здраво дрвеће ради изградње жичаре/гондоле од Ушћа до Калемегдана, заборављајући да се тиме угрожавају вишевековни остаци прошлости, поништавају обриси града, ружи амбијент и уништавају делови културне баштине Београдске тврђаве. Однедавно, поглед с тврђаве на Дунав и с реке ка тврђави заклањају зграде такозваног К дистрикта. И то све кад је Србија 2015. године поднела захтев Унеску да се Београдска тврђава и њен антички слој додају на листу светске баштине. А ако се неповратно униште аутентичност и интегритет Београдске тврђаве, критеријуми потребни за стављање на листу неће се испунити и локалитет ће бити уклоњен из номинације.

Моћна Петроварадинска тврђава јесте изграђена да издржи и топовске канонаде, али питање је докле, ако се само троши, а не чува, не обнавља и не одржава. На деловима тврђаве приметна су оштећења бедема, капија, зидина, мостова, степеништа, тунела, стаза и платоа, узрокована вишедеценијским немаром, неодржавањем инфраструктуре и непримереним коришћењем.

На другом крају света, крајем 2011. године одобрен је највећи до тада пројекат за обнову цитаделе Хуе, вредности приближно 61,4 милиона долара. Предвиђено је да се радови на обнови цитаделе заврше у предвиђеном року. Осим за обнову, износ је предвиђен и за пресељење 876 породица које су живеле уз њене зидине.

Соња Лапатанов,
балетска уметница

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dule Astro
Za to vreme, u Beogradu, betoniraju bedeme na tvrđavi jer pokušavaju pre izbora da urede taj deo.
Stevo
A gde ste vi videli u Srbiji da se nešto održava na ozbiljan način? Ovde sejoš uvek ulice čiste brezovom metlom, ej, brezovom metlom ! Cela naselja, prostor oko zgrada nikada nije očišćen od kad je napravljen. Može se desiti da neki plemeniti čovek to radi dobrovoljno, ali održavanje je poslednja rupa na svirali ovog zapuštenog društva!
Случај амама-планетаријума
Погледајте само амам-планетаријум, који се гуши у влази. Вода продире у дебеле зидове, како из темеља тако и са неба, јер је оловни покривач пробушен бројним каменицама бацаним из Горњег града. Зато и споља и изнутра са његових зидова одпада малтер. Бетонски потпорни зид који је штитио овај објекат од одрона са дунавске падине је попуњен до врха. Зато га одроњене стене прескачу и ударају у североисточни зид амама. Подсетимо да је Град шездесетих година амам адаптирао за потребе Планетаријума.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.