Монографија о Неди Арнерић је филмско-литерарна посластица

Анита Панић, која је потписник монографије „Неда Арнерић: Чаробна меланхолија”, коју је недавно објавио Филмски центар Србије, објаснила је да је у питању „филмско-литерарна посластица” коју је глумица Арнерић (1953-2020) заслужила пошто је припадала међу нашим вредним уметницима „који су имали и светске биографије, а о њима када оду нема никаквог трага.

Према њеним речима, радећи на телевизији и у другим форматима радила је на спашавању од заборава „људи који су значајни за културу ове земље”, а ово јој је трећа монографија након оних о глумцима Петру Краљу (1941-2011) и Милени Дравић (1940-2018).

„Не треба посебно објашњавати зашто Арнерић. Преко стотину филмова, 40 представа и међународна каријера. Играла је у Италији, у Француској и Америци. Сасвим довољно повода да се једна таква расна глумица и њен живот и дело нађе између две корице ове књиге”, рекла је Панић у новој епизоди видео серијала Танјуг Рефлектор.

Нагласивши да јој је важно када ради биографско дело да су то добри људи и да осећа позитивну енергију, Панић је подсетила да је имала срећу у животу да упозна Арнерић када је држала галерију Атријум у центру Београда и 15 година је правила фантастичне изложбе.

„Неда је зрачила невероватном позитивном енергијом. Када са неким пијете кафу и осећате ту неку људску топлину и спонтаност не желите да одете са тог места састанка, јер вам је пријатно у друштву те особе”, приметила је Панић.

Према њеним речима, Недине колеге су говориле о њој као о професионалцу и господственој особи, а била је „дискретна, никада се није хвалила каријером”.

У књизи између осталих говоре Лордан Зафрановић, Милан Јелић, Раде Шербеџија, Миодраг Кривокапић и Миша Радивојевић „који је свој текст назвао 'Чаробна меланхолија' дефинишући Недин карактер”.

„И онда нисам имала пуно муке како ће се назвати монографија. Имала сам дозволу великог редитеља да наслов задржим”, истакла је ауторка.

Панић је навела и да је Арнерић имала успешну каријеру и у позоришту о чему сведоче Милица Краљ, Елизабета Ђореска и Александар Алач, играјући у Београдском драмском позоришту, Битеф театру, Народном позоришту и другим кућама.

„Књиге о Милени и Неди, како су рекли неки критичари, чине историју југословенске кинематографије. Када је отишла Неда, Милена, Бата Живојиновић (1933-2016)... нестале су праве звезде једне велике земље”, оценила је Панић.