Куда иде овај свет

Читајући написе о најновијим догађајима на европском простору, гледајући колоне несрећних људи које прелазе границу своје земље и хитају у неизвесност и слушајући изјаве моћника светских сила, добро плаћених посленика главних центара моћи – укључујући јачање меке моћи, можемо да закључимо да све то не води свет у срећну будућност, већ више асоцира на Ћосићево „Време зла” и на афричку пословицу „Кад се туку слонови, настрада трава”.

Неодговорност оних моћника који настоје да управљају светом или на то претендују, доводи свет у глобалну економску кризу, у опасност од новог светског рата, у повећање ионако великог броја сиромашних, катастрофалне присилне миграције, у продубљивање разлике између све већег броја сиромашних и малог броја богатих, како између земаља, тако и унутар њих. Војни конфликт у Украјини имаће, без сумње, велики утицај на привредни раст, на инфлацију која угрожава стандард живота људи у Европи, пре свега, али доноси огроман ризик и за светску привреду у целини, која тек треба у потпуности да се опорави од шока пандемије.

Ратни сукоб је уследио после вишенедељних тензија, које су већ изазвале потресе у светској привреди повећањем цена енергије. Док се Украјина бори за опстанак, владе западних земаља предузимају кораке да увођењем санкција казне Русију, иако су свесне да ће на тај начин појачати утицај сукоба на сопствене економије. Домаћинства која троше све већи део својих прихода на гориво и грејање имаће мање новца за друга добра и услуге. Написи из Руске Федерације показују да се ова земља „спремила” за комбиновани утицај слабе рубље, превирања на тржишту и поремећаје у трговини и саобраћају који изазивају дубоку економску рецесију. Све ово сви добро знају, оно што се не зна јесу дубина економске, па и сваке друге кризе, и њено трајање. Намера западних држава да наносе што веће економске губитке Русији вратиће се у дужем периоду као бумеранг, који ће асиметрично погодити поједине земље, што ће пореметити њихово јединство и утицати на све сфере живота у Европи, па и у Србији, која је не само њен део, него много шта дели с њом. Иако је мала земља, тешко је очекивати да има и мање проблема.

Владимир Гречић,
редовни професор у пензији