Радозналост која мотивише

Ево већ другу сезону Атеље 212 покушава да својој публици пружи релевантну уметничку информацију о томе ко су ти нови, савремени драмски писци у Европи и свету. Која су то питања којима се баве на почетку новог века, каже за „Политику” Новица Антић, управник Атељеа 212, коментаришући актуелне репертоарске искораке своје позоришне куће.

– Некада у својим драмама наши аутори не постављају само питања, већ дају и одговоре, одгонетке на загонетке које пред нас поставља ово нимало лако доба. Али најчешће остављају уметницима и гледаоцима да сами нађу свој сопствени, лични одговор – казује Новица Антић.

Одабрати нову представу коју ће понудити публици је и тешко, и лако у исти мах. Тешко је, примећује наш саговорник, јер се треба помучити, читати, преводити, тражити, гледати, информисати се, саветовати се са колегама, овде и иностранству. Затим, не мора да буде све што се у свету изводи и то са успехом, прихватљиво и изводљиво и код нас.

– Такође, треба водити рачуна и о томе да Атеље 212 није позориште једног редитеља, једног писца, управника, драматурга, глумца, једне врсте публике… Не треба по сваку цену наметати свој, или нечији други укус, па био он и најбеспрекорнији. У позоришту, бар ја тако мислим, свако треба да пронађе нешто што њему одговара и што га надахњује, ми смо ту да само успостављамо генерални правац. Потребне су нам представе које ће одражавати сву ону разноликост овога света и овога века, ту не треба бити искључив. Не треба се плашити ни неуспеха, он је увек ту, виси као мач над сваким уметничким подухватом. Али ако је и нека представа чак и неуспешна, мислим да је боље да је тај неуспех последица нечег новог што смо покушали, него нечег старог што по стоти пут „рециклирамо” – прича Антић и примећује:

– С друге стране, репертоар је и лако направити. Када успоставите неке стандарде, када редитељи, глумци, драматурзи, писци виде и осете то нешто што називамо репертоарском политиком, сами долазе, јављају се, предлажу, пишу... Онда полако све почиње да се уклапа, као мозаик.

Ове сезоне Атеље 212 извео је три премијере: „Balkan bordello”, своју прву копродукцију са њујоршким театром „Ла мама” и приштинским Кендра театром, затим представу „Пристанак” савремене британске списатељице Нине Рејн и комад „Амстердам” израелске списатељице Маје Арад Јасур.

– До краја марта чека нас премијера новог комада наше ауторке Јелене Кајго, „Ролеркостер” у режији Милице Краљ. Ради се је о условно речено, комедији из нашег савременог живота која нас, кроз сукоб генерација, типичне београдске мајке и препознатљиве београдске ћерке, води и у блиску будућност, која и није баш тако комична. Затим нас чека комад за нас потпуно новог руског драмског писца, Алексеја Житковског „Посадити дрво”. И ово је комична и сетна прича о сукобу генерација, оца васпитаног у комунизму и сина, припадника „миленијумске генерације”, нама врло препознатљива и блиска. Овај комад режира млади редитељ Павле Терзић, а главну улогу игра наш првак Бранимир Брстина. Сезону завршавамо новим комадом Олге Димитријевић „Драма о крају света”, текстом мени лично веома драгом, о драматичним и бојим се, непоправљивим последицама које човек оставља на овој планети – открива Антић.

„Драму о крају света” и режира Олга Димитријевић, а биће, како сазнајемо, премијерно изведена у Новом Саду, културној престоници Европе, а затим у Београду, у простору у коме Атеље 212 први пут игра – Ботаничкој башти.

– Од јесени нас чека нови комади Тање Шљивар „Као све слободне девојке”, драма која је успешно извођена од Немачке до Аргентине, а ево, код нас се први пут изводи. Ову представу ће режирати Селма Спахић, гошћа из Сарајева. Затим следе две тренутно најинтригантније драмске списатељице, америчка Сара Рул, са комадом „Чиста кућа”, у режији младе редитељке Андрее Пјевић и, енглеска Елис Берч, у питање је комад „Побуни се. Рекла је. Опет се побуни” у режији Јоване Томић. Обе драме су праизведбе у Србији. Годину би требало да завршимо режијом Паола Мађелија. У питању је изненађење које ће, мислим, обрадовати нашу публику – каже Антић уз напомену да ће у овим новим представама играти готово већина глумаца из ансамбла, свих генерација али ће публика имати и прилику да види неке нове, веома младе глумице и глумце, први пут на сцени Атељеа 212.

– Планирамо и гостовања, посебно ме радује то што ћемо у априлу на њујоршком Менхетну, у позоришту „Ла мама” одиграти 12 представа наше копродукције, „Balkan bordello”. Овог пролећа ћемо са нашом представом „64” Тене Штивичић, у режији Алисе Стојановић, затворити фестивал „Марулићеви дани” у Сплиту. Ово је први пут после двадесетак година да Атеље 212 учествује на овом фестивалу, који је, за хрватско позориште оно што нама представља Стеријино позорје. Следе нам гостовања на фестивалима у Бијељини, Загребу, Бања Луци, Шапцу, у Македонији, Бугарској – напомиње Новица Антић. Док набраја планове и реализоване пројекте, постаје му јасно да су, гласно размишља, највећи број писаца које су већ извели или које ће извести, као и редитеља – жене. Та чињеница га, каже, радује, говори о томе да у нашем позоришту, полако али сигурно жене, младе уметнице, заузимају оно место које им у Европи одавно припада.