Између природе и уметности

Ваљево – Изложба Љубице Мркаљ под називом „Беле живе природе”, њено друго самостално излагање у ваљевском храму ликовне фантастике, отворена је јуче у Модерној галерији у Ваљеву. Позната уметница представила је укупно 43 дела – од тога 22 уља на платну и 21 акварел – настала у периоду од 1990. до 2017. године.

Синтагма „бела жива природа”, присутна у називима слика Љубице Мркаљ, а позајмљена за именовање ове изложбе, постала је знак распознавања сликарског опуса уметнице у сликарству друге половине 20. и почетка 21. века, навела је Јелена Матић, историчарка уметности из Ваљева, на отварању изложбе. Она је подсетила на историју настанка „белих живих природа”, када су плодови прибављени за посматрање и прехрану игром случаја разасути по белој површини, побуђујући код уметнице низ асоцијација – од оних да су, независно од пропадања, ти плодови слика живота, па до усмеравања погледа ка историји сликарства.

Матићева је констатовала да се историзам сликарства Љубице Мркаљ испоставља као класицизам који се препознаје у атрибутским одредницама које „белим живим природама” приписују својство римских, хеленистичких... тих хронолошких одредница које призивају антику. Референца на „сјај” барокног сликарства открива други историјски извор који сликарство Љубице Мркаљ кроз низове преображаја артикулише, указала је она. И додала да у сликарству Љубице Мркаљ „сјај холандског сликарства” услов је преображаја онога што не значи ништа, обичних ствари којима се не приписује вредност, предмета људског рада и плодова природе који су случајношћу стављени у један скуп.

– „Бела жива природа” је свет у ком су предмети приказани у варијацијама свог постојања: од свежине до исушености, од објекта до његове сенке, од азбуке до стихова поезије, од раскошног накита до разбијених посуда; предмети отргнути из контекста и распрострти на белој површини платна. Они су самостални и могу стајати као илустрација за своју врсту. Интеракција између приказаних предмета постоји само када је присутан њихов заједнички именитељ, сенка или портрет уметнице, док држи сликарску четкицу којом их ствара. Присуство уметнице открива да за постојање „беле живе природе” није заслужна природа, тај општи појам чије дефинисање увек измиче, већ уметница у спознаји тога – поручила је Јелена Матић и додала да је разумевање улоге уметника за Љубицу Мркаљ блиско романтичарском схватању генија који преображава природу. За романтичаре фигура генија стоји између природе и уметности и помоћу генија природа преображава себе у уметност, а геније је катализатор помоћу којег склоност природе да скрива лепоту бива разоткривена у уметности – истакла је Јелена Матић.

Супротно од разметљиве и блиставе уметности, која се ослања само на ефекат, уметност Љубице Мркаљ позива на памћење, сећање и заснована је на трајању, истиче француски критичар Ив Кобри у тексту за каталог изложбе. „То је трајање концепције дела и његовог извођења, као и трајање посматрања које се тражи од гледаоца јер иза ове глатке и оштре слике не само да су нанети слојеви који слици дају густину и дубину већ и осећања, емоције, успомене, снове”, додаје он.

Поставка ће бити отворена до 8. маја.

Стари гост

Љубица Мркаљ је већ једном имала самосталну изложбу слика и цртежа у Модерној галерији у Ваљеву, давне 1997, када је изложила дела настала у периоду од 1968. до 1985. Учествовала је и на колективним изложбама у Модерној галерији у Ваљеву: „Метафизика. Мртва природа” (1996), „Прилог историји одсечених глава” (2004), „Портрет између реалности и имагинације” (2008), „Акт у савременом српском сликарству” (2013–2014) и „Из колекције Модерне галерије у Ваљеву” (2016).

– Љубица Мркаљ је део породице Модерне галерије у Ваљеву, она живи са овом институцијом од њеног оснивања и стално је давала допринос да ова галерија буде оно што је данас – наводи Војислав Јовановић, директор Модерне галерије у Ваљеву.