Između prirode i umetnosti

Valjevo – Izložba Ljubice Mrkalj pod nazivom „Bele žive prirode”, njeno drugo samostalno izlaganje u valjevskom hramu likovne fantastike, otvorena je juče u Modernoj galeriji u Valjevu. Poznata umetnica predstavila je ukupno 43 dela – od toga 22 ulja na platnu i 21 akvarel – nastala u periodu od 1990. do 2017. godine.

Sintagma „bela živa priroda”, prisutna u nazivima slika Ljubice Mrkalj, a pozajmljena za imenovanje ove izložbe, postala je znak raspoznavanja slikarskog opusa umetnice u slikarstvu druge polovine 20. i početka 21. veka, navela je Jelena Matić, istoričarka umetnosti iz Valjeva, na otvaranju izložbe. Ona je podsetila na istoriju nastanka „belih živih priroda”, kada su plodovi pribavljeni za posmatranje i prehranu igrom slučaja razasuti po beloj površini, pobuđujući kod umetnice niz asocijacija – od onih da su, nezavisno od propadanja, ti plodovi slika života, pa do usmeravanja pogleda ka istoriji slikarstva.

Matićeva je konstatovala da se istorizam slikarstva Ljubice Mrkalj ispostavlja kao klasicizam koji se prepoznaje u atributskim odrednicama koje „belim živim prirodama” pripisuju svojstvo rimskih, helenističkih... tih hronoloških odrednica koje prizivaju antiku. Referenca na „sjaj” baroknog slikarstva otkriva drugi istorijski izvor koji slikarstvo Ljubice Mrkalj kroz nizove preobražaja artikuliše, ukazala je ona. I dodala da u slikarstvu Ljubice Mrkalj „sjaj holandskog slikarstva” uslov je preobražaja onoga što ne znači ništa, običnih stvari kojima se ne pripisuje vrednost, predmeta ljudskog rada i plodova prirode koji su slučajnošću stavljeni u jedan skup.

– „Bela živa priroda” je svet u kom su predmeti prikazani u varijacijama svog postojanja: od svežine do isušenosti, od objekta do njegove senke, od azbuke do stihova poezije, od raskošnog nakita do razbijenih posuda; predmeti otrgnuti iz konteksta i rasprostrti na beloj površini platna. Oni su samostalni i mogu stajati kao ilustracija za svoju vrstu. Interakcija između prikazanih predmeta postoji samo kada je prisutan njihov zajednički imenitelj, senka ili portret umetnice, dok drži slikarsku četkicu kojom ih stvara. Prisustvo umetnice otkriva da za postojanje „bele žive prirode” nije zaslužna priroda, taj opšti pojam čije definisanje uvek izmiče, već umetnica u spoznaji toga – poručila je Jelena Matić i dodala da je razumevanje uloge umetnika za Ljubicu Mrkalj blisko romantičarskom shvatanju genija koji preobražava prirodu. Za romantičare figura genija stoji između prirode i umetnosti i pomoću genija priroda preobražava sebe u umetnost, a genije je katalizator pomoću kojeg sklonost prirode da skriva lepotu biva razotkrivena u umetnosti – istakla je Jelena Matić.

Suprotno od razmetljive i blistave umetnosti, koja se oslanja samo na efekat, umetnost Ljubice Mrkalj poziva na pamćenje, sećanje i zasnovana je na trajanju, ističe francuski kritičar Iv Kobri u tekstu za katalog izložbe. „To je trajanje koncepcije dela i njegovog izvođenja, kao i trajanje posmatranja koje se traži od gledaoca jer iza ove glatke i oštre slike ne samo da su naneti slojevi koji slici daju gustinu i dubinu već i osećanja, emocije, uspomene, snove”, dodaje on.

Postavka će biti otvorena do 8. maja.

Stari gost

Ljubica Mrkalj je već jednom imala samostalnu izložbu slika i crteža u Modernoj galeriji u Valjevu, davne 1997, kada je izložila dela nastala u periodu od 1968. do 1985. Učestvovala je i na kolektivnim izložbama u Modernoj galeriji u Valjevu: „Metafizika. Mrtva priroda” (1996), „Prilog istoriji odsečenih glava” (2004), „Portret između realnosti i imaginacije” (2008), „Akt u savremenom srpskom slikarstvu” (2013–2014) i „Iz kolekcije Moderne galerije u Valjevu” (2016).

– Ljubica Mrkalj je deo porodice Moderne galerije u Valjevu, ona živi sa ovom institucijom od njenog osnivanja i stalno je davala doprinos da ova galerija bude ono što je danas – navodi Vojislav Jovanović, direktor Moderne galerije u Valjevu.