Сценски живот иза кулиса

Посао гардеробера подразумева облачење, пресвлачење уметника, одржавање костима, поправке, преправке, брзе костимске промене иза сцене, каже Гроздана Станојевић, главна гардероберка Атељеа 212 Гроздана Станојевић: Бели конац мења све боје за прву помоћ

Кријем се иза глумаца, каже ненаметљива Гроздана Станојевић, главна гардероберка Атељеа 212, која већ 36 сезона иза кулиса ове театарске куће из вечери у вече прати сценска дешавања. Отуда и не чуди што зна готово све реплике „Корешподенције” напамет с обзиром на то да је испратила свих 298 представа, али и „Кнегиње из Фоли Бержера”, „Љубавног писма”…

– Посао гардеробера подразумева облачење, пресвлачење уметника, одржавање костима, поправке, преправке, брзе костимске промене иза сцене. Глумци се у гардероби пресвуку, обуку своје костиме. Да не би трчали и губили време, ми смо ту да им помогнемо, како би се они усредсредили на текст. Помажемо им око пресвлачења. Све то јесте стресно, али ако волиш свој посао ништа није тешко – прича за „Политику” Гроздана Станојевић уз коментар:

– Големо позоришно искуство је иза мене. Више немам трему, па тако и глумце бодрим. Кажем им када уђу у гардеробу: „Остави трему код мене па иди на сцену”. Раније сам се тресла, али тек када завршимо промене, јер док радиш немаш времена да размишљаш. Сведок сам зноја који глумци проспу од пробних сала, преко премијера, редовних представа, гостовања. Зато знам и да прокоментаришем да није важно ако неко од њих погрешно изговори реч или реченицу, јер публика то неће приметити.

Из године у годину, фундус Атељеа 212, за који је такође одговорна Гроздана Станојевић, богатио се новим костимима. Сви они су прошли кроз руке наше саговорнице, јер требало их је понети на хемијско чишћење, прегледати, разврстати, спаковати.

– Мало је простора за њихово складиштење, будући да их у фундусу Атељеа 212 има више од 1.000. Међу њима најстарији костим је Мире Бањац из „Корешподенције”, у знак поштовања поклоњен јој је. Ту су и костими из култних представа „Краљ Иби”, „Свети Георгије убива аждаху”, „Марија се бори с анђелима”, „Марија Стјуарт”…

 Гроздана Станојевић често се сети сарадње са Данилом Батом Стојковиће. Сећа се, каже, његовог последњег сусрета са публиком на матичној сцени Атељеа 212. Играо је своју „Корешподенцију”.

– Буквално сам га подигла из столице да изађе на сцену како би могао да одигра представу. Лекари су били иза сцене и пратили ситуацију. Бата Стојковић је био и остао легенда. Увек када је требало да каже реплику „На тржишту је пуштено у Теодорову суботу 1.870. године…”, гледао је у инспицијента да му покаже прстима, које цифре да изговори. Ту је и непоновљиви Зоран Радмиловић. За сваког свог „Радована Трећег” имао је другу реплику. Лепо је било сарађивати са Ташком Начићем, Петром Краљем, Ђузом Стојиљковићем… Нису били ни захтевни ни нервозни. Нервоза се претвори у осмех, измасираш их, додаш им чашу воде и представа креће – присећа се Гроздана Станојевић уз напомену да је посебно волела костиме Божане Јовановић, Љиљане Драговић, али и Бориса Чакширана, Бојане Никитовић, Марине Меденице.

Воли, каже, да ради са Светланом Бојковић, Горицом Поповић, Даром Џокић, ма са свим нашим глумцима.

– Сећам се „мука” Даре Џокић, које јој је редитељ Љубомир Муци Драшкић задао у представи „Кнегиња из Фоли Бержера”. Морала је да се скрива испод велике каде, легне испод ње и главом је гура. Редовно ми је говорила када би долазила на пресвлачење: „Гоцо, молим те, уђи испод каде да видиш како је то.” Ја јој дижем каду да изађе, а она нема ваздуха, гура каду главом и не види куда иде. Нисам јој испунила жељу да се макар на тренутак нађем на њеном месту. Нисам имала времена јер чим завршим њу, већ имам следеће пресвлачење. Представа је у међувремену скинута са репертоара.

Тања Бошковић, сазнајемо, у „Љубавном писму” има 17 промена костима, и тако се ево 24-25 година толико пута пресвлачи, колико траје сценски живот ове представе. О томе како јој полази за руком, наша саговорница опуштено каже: „Није хитно пресвлачење, нису секунде у питању јер инсистирамо да имамо 30 секунди за промене костима.”

Тако је Гроздана Станојевић једном приликом замолила млађу колегиницу да је замени у гардероби.

– Десио се, баш тада, пех са Предрагом Тасовцем, гардероберка није успела у брзини да му закачи само два дрикера са стране. И Таса је стао са текстом. Ишла сам после да му се извињавам – прича Гроздана Станојевић коју на улици често заустављају и питају да ли је сестра Олге Одановић.

– Ишли смо, једном приликом, на гостовање са представaмa „Породичне приче” и „На чијој страни” у Ријеку и Копар. Петар Божовић се у међувремену угојио, па није могао да обуче костим. Сугерисала сам му да седи и да не скида шињел, јер нисмо могли да га закопчамо. Тако је било и у Новом Саду са представом „Страх и његов слуга”. Тражили смо да нам у кројачници прошире костим за 40 центиметара. Питали су ме : „Гоцо, да ли си добро измерила.” Одговарам: „Јесам, боље је да буде мало шири костим, него да не може да га закопча.”

Није ретко да наша саговорница ради и преправке костима на лицу места у случају да се нешто поцепа. Ипак, каже, велике поправке иду у кројачницу.

– Конац и игла морају увек бити при руци. Бели конац мења све боје за прву помоћ. Сапун је ту да се покрене рајсфершлус – открива детаље из гардеробе Гроздана Станојевић.