Милени Марковић уручена Нинова награда

Најпрестижнију Нинову награду за најбољи роман у 2021. години јуче је Милени Марковић свечано уручио прошлогодишњи добитник Светислав Басара,  за дело „Деца”, у издању „Лом-а”. Награда је иначе уручена 68. пут. Признање за Нинову личност године примила је Светлана Бојковић, за друштвени и еколошки активизам. Свечаност је одржана у Југословенском драмском позоришту које је важно за обе добитнице.

Члан жирија Нинове књижевне награде Иван Миленковић прочитао је свој критички текст поводом награђене књиге:

– Роман Милене Марковић није истинит зато што она верно преноси стварност и удваја је у свом роману, већ зато што ту стварност граби, халапљиво, меље је језиком, као воденичким точком, потом је гута и оплођује, да би је избацила из своје утробе као део сопственог меса. Онако како милена с малим словом „м” у свом имену, она милена из романа, избацује из своје утробе једног огњена, с малим словом „о” и једног јована, с малим словом “ј”– истакао је Миленковић, додајући:

– Није овај роман искрен зато што се Милена, с великим словом “М”, она Милена која потписује овај роман, излаже погледима како би се изложио мало ко, нити је искрен зато што Милена издаје своје јунаке, па потом то признаје, или због тога што их без икаквог обзира пушта да иду својим путем па куд стигну, нити зато, што им напослетку, не помаже да се снађу у животу боље него што су се иначе снашли, или се нису снашли. Већ је искрен овај роман зато што се милена, са малим словом „м”, усуђује да ускочи у живот који кључа свом својом мрачном силином. Истинит је и искрен је овај роман зато што је сачињен од чистог језика, који не склапа никакве компромисе са било каквим истинама изван себе, зато што је сачињен од реченица које немају времена, (јер су кратке, као стихови), да нас заводе, да нам се додворавају, да нас голицају по уху, причајући нам испразне приче, већ нас ударају, као маљем, и секу, као крхотине разваљених живота, као срча, која се не може другачије сакупити до голим рукама. Због тога је овај роман писан крвљу и без пардона бачен у живот који кључа, због тога је опасан, јер читалац нема другог избора него да поверује у сваку његову реч. Због тога је милена тако усамљена, јер нико не воли оне који се не жале на бол– закључио је Иван Миленковић.

Захваливши Југословенском драмском позоришту, у којем је пре 20 година започела своју каријеру, као и својој породици и пријатељима, Милена Марковић је изразила наду да ће остати достојна овог признања, као и љубави и пажње која јој је указана.