Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАНЕМАРЕНА ИСТОРИОГРАФИЈА

Генерална проба распада СФРЈ

Растурање Савеза књижевника Југославије било је пробни балон и модел самоуништења свих осталих федералних југоудружења, органа и форума
Штрајк албанских рудара, који се самозатварају у јаму „Трепчиног” Старог трга, разбуктаће страсти и изазвати коначне ломове Омладинци доносе цвеће рударима „Трепчиног” Старог трга који су у штрајку, 1989. година (Фото: В. Симовић)

Савез књижевника Југославије (СКЈ), који је имао исти акроним као и Савез комуниста Југославије, прва је југоасоцијација која се почела распадати. То мрцварење трајало је пуне четири године, од почетка 1986. до почетка 1990, таман колико и југословенски ратови 1991–1995.

У међувремену, самодеструкцију литерарног СКЈ-а сустигао је партијски „имењак”, па су оба „савеза” одумрла, угасила се јануара 1990, с малом разликом у данима и редоследу потеза. Писци су одустали од своје скупштине у Врњачкој Бањи од 9. до 11. јануара, а политичари су се 22. јануара разишли у београдском Центру „Сава”, на последњем, 14. конгресу Партије. Први се нису ни састали, а други су се срели како би се растали.

Реакција штампе на препуцавања чланова ексклузивног књижевничког клуба ишле су линијом: иронија–згражавање–сарказам. Мнење је било да су литерате апологете, побочници, барјактари, трбухозборци, извидница својих политичких тутора из посвађаних републичких и покрајинских партијских клика.

И заиста, симетрија између литерарних и политичких резона ишла је до нивоа перфекције. Тако је македонски књижевнички челник А. Поповски изјавио: „Ако словеначки писци иступе, Савез књижевника не би више био југословенски” („Борба”, 14. 11. ’89), што ће после две године поновити партијски вођа В. Тупурковски („Ако се Словенија отцепи, Југославије више нема”).

Нин (12. 3. ’89) упоређује улогу посвађаних књижевника са оном коју су „Немци давали свињама у минским пољима” и поставља питање: „Да ли је југословенски организам одлучио да се убије, а за ликвидатора изабрао писце памфлетисте?”

Почело је противљењем словеначких књижевника кандидатури Миодрага Булатовића Булета, којег је за председника СКЈ-а номиновало Удружење књижевника Србије (УКС). Српски писци су запретили да ће због захтева Словенаца иступити из савеза.

Тако су Словенци пустили у оптицај кључни пробни балон, уводећи право вета у одлучивању на (кон)федералној разини, дакле блокаду, клиничку смрт југофедерализма, а литерарна елита одиграће представу која ће бити генерална проба крвавог распадања.

Словеначком ставу прикључила су се хрватска, црногорска и косовска литерарна друштва, па на изборној скупштини СКЈ-а јуна 1986. у Марибору Булатовић није изабран, али ни биран, пошто се знало да би резултат био 4:4. Због те блокаде, у знак протеста, УКС на следећу Скупштину СКЈ-а у Вараждину јуна 1987. шаље једночлану делегацију: песника Адама Пуслојића.

Ни ту Буле није прошао, скор му се погоршао на 3:5 пошто су се Војвођани прикључили његовим противницима. Председнички вакуум решен је тек октобра следеће године, на скупштини у Ђевђелији, где је изабран нови кандидат УКС-а, Слободан Селенић.

Штрајк албанских рудара, који се самозатварају у јаму „Трепчиног” Старог трга, разбуктаће страсти и изазвати коначне ломове. Због патетичне подршке словеначких писаца албанској страни УКС „с горчином” прекида односе са словеначком организацијом, а ДКК кида све везе са УКС-ом.

Кад је македонско удружење, после словеначког, хрватског и косовског, 29. 12. 1989. телефонски отказало учешће на скупштини у Врњачкој Бањи, СКЈ је издахнуо.

У овај хронолошки кроки нису ушли силни апели, демарши, протестна писма, киша оптужби и ултиматуми, што је био омиљени вид комуницирања. И две гротескне сцене.

У Вараждину, (као и у Марибору) на вечери, свака од делегација седи за својим, посебним столом, укључујући и осамљеног Пуслојића.

На ултимативни захтев Словенаца, у Ђевђелији је уведен симултани превод на свим језицима. Македонци су донели технику из Собрања, а Словенци довели и платили преводиоце. Писац Ото Толнај није хтео да користи преводиоца за мађарски језик који је специјално за њега долетео из Љубљане.

Главни медијум окршаја било је косметско питање. На скупштину у Ђевђелији стиже телеграм двоје српских писаца са Косова (Д. Јеврић и М. Јевтовић), у којем траже осуду скрнављења дечјих гробова у селу Граце код Вучитрна. Гробови су били српски, а починитељи малолетни Албанци. Приступило се гласању по делегацијама, сви су за осуду, а последњи су то, после резерви и натезања, прихватили косовски писци. Загребачки „Данас” (11. 10. ’88) известио је да је делегација Косова „својим понашањем навукла гњев писаца и новинских извештача” и довела у сумњу „искреност својих опредјељења”.

На скупу у Ђевђелији, током расправе о Југославији и југословенству, десила се злослутна сцена коју је препричао Нин (9. 10. ’88):

– Ја бих казао нешто о муви, рекао је Адам Пуслојић, о муви која је, видео сам, зујала у сали око глава и подједнако сметала и Албанцу, и Србину, и Хрвату, и Словенцу. Бојим се да Југославију многи виде као ту досадну муву.

Глас из сале предложио је полугласно, и без милитантног призвука: „Убијмо муву!”

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранко Ср'б Козаковић
Јако занимљиво. Ово би требало разрадити и приказати у неком ширем приказу. Молим Вас, размислите о томе. Осветлили бисте једно важно поглавље које је скрито у бљеску потоњих догађаја. Управо су "први симптоми" умирања те ужасне државе најважнији за разумевање свега потом - дају ширу слику, и контекст ономе што следи, а што често "лебди" у ваздуху неутемељено.. Исто важи и за питање словеначког злокобног Меморандума, о коме се не говори, али се зато зна са "српски", који то није био.. не сасвим.
Rasko
Sav ovaj nacionalizam je "Europa" gledala, potajno mu aplaudirala i raspirivala ga. A zvanicna EU mantra je kosmopolitizam i osuda nacionalizma! Tu napred na istu temu jedan intervju gde sa previdja ova kardinalna kontradikcija koja se sad ponavlja na teritoriji koja se zove Ukrajina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.