Акцијаш за сва времена

Херој радних акција и машиновођа на брзим пругама, који лети брже од НАТО пројектила на линији Прокоп – Кинеска четврт, романтични баџа СПС-а са Црвеног крста, који је деведесетих емигрирао у „Европолис”, још једном је показао да је неуништиви акцијаш Мрка за сва времена. Некада је обећавао Слоби да ће Прокоп подсећати на велелепну централну станицу из које ће, са свим Србима у првој класи, возови полетати ка шведском стандарду. Потом се клео Мири да ће Нови Београд претворити у нову престоницу њеног биполарног света, с милијарду становника који се презивају на „ић”.

И, коначно, главни предузимач постбомбинг Србије, дочекао је да са Борисом обилази по ко зна који пут отворене радове на Коридору 10, показујући му, подигнутом левицом, да ће нас ипак опет одвести у светлију будућност.

Министра за инфраструктуру, шездесетшестогодишњег Милутина Мркоњића, његови садашњи другари из владе некада су сматрали пословођом режима који је у џинсу шпартао од градилишта до градилишта, с моста на мост и викао по Србији да се посао заврши пре рока, а Слоба устоличи још један мандат на власти. Међутим, његов таленат да вам одмах постане најбољи ортак и кандидат за кума је јединствен. Осетио га је и и млађани Оливер Дулић, па је доскорашњи спикер парламента добио ничим изазване нападе развојних пројеката, поставши главни играч у влади за забадање кочића диљем домовине.

Мрка је дете са Црвеног крста, фрајер који је играо кошарку у Радничком и пекао уличарски занат од највећих мангупа с Чубуре. То статусно обележје он је доскора одржавао недељним ручковима у кафани „Трандафиловић”, где су се окупљали ветерани урбаног послератног Београда, од политичара, новинара, професора, до удбаша, коцкара и последњих дангуба. Мрка је због тога остао особени лик СПС-а: смео је да на Дедиње умаршира у фармерицама и тениској мајици, коју је обавезно бацао после једног ношења, тек да чаршија види ко је главни баја режима, а увече би свраћао у неку од опозиционих јазбина и све издајнике и стране плаћенике, махом ортаке из детињства, частио вечером и пићем.

Богато искуство у раду с људима Мрка је стицао од своје 32. године. Већ 1974. године постао је руководилац „Сектора за пројектовање”, да би доспео до фотеље директора „Саобраћајног института ЦИП”, прослављајући се пројектом „брзих пруга”, које су функционисале само као макете – играчке, најављујући да ће Срби путовати возовима бржим од Јата, с редом вожње који је водио одавде никуда.

Добио је престижну награду Авноја, као инжењер акцијаш који једнако добро црта пројекте, меша малтер, обара руке с вариоцима и такмичи се у брзом испијању пива са зидарима из Црне Траве.

Пошто је рестаурисао Слобину земљу, после 5. октобра, Мрка је опчинио и Богољуба, па је кренуо да гради и његову корпорацијску домовину.

На опште изненађење, остао је један од последњих Слобиних другова. Успео је да очува везу и с Миром у Москви и с младим руководством СПС-а у земљи. Чак је и Дачића привео на Слобин гроб, како би се измирили с покојником и међу собом.

Оставши са свима добар, сада очарава Бориса, тврдећи да је спреман да и себе положи као камен темељац за довршавање аутопута на Коридору 10.