Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сачувајмо кућу носиоца Албанске споменице

Кућа Михаила Зорића, саграђена око 1851. године (Фото: лична архива)

Михаило Зорић рођен је 1873. године од оца Стевана и мајке Марије у селу Сивчина, у садашњој општини Ивањица. Учесник је балканских ратова, битке на Кајмакчалану и борац са Солунског фронта 1914–1918. са чином наредника. Носилац је Албанске споменице и других признања за војничке врлине. Рањен је у борби на Кајмакчалану и тако рањен наставио је са својим борцима према Солуну.

После пробоја Солунског фронта 1918. године враћа се на своје огњиште у село Сивчина, засеок Боловићи. Краљ му је понудио плоднију земљу на другом месту, али је он одбио понуду речима: „Ја имам макар нешто, има оних који немају ништа”.

Кућа Михаила Зорића саграђена је око 1851. године, а у њој је живео од 1873. до 1939. године са супругом Радојком. Умро је од последица рањавања и сахрањен је на гробљу у засеоку Боловићи. Супруга Радојка наставила је да живи у истој кући, без пензије, бавећи се земљорадњом све до смрти 1967. године.

Кућа је грађена од неклесаног камена и брвана, а покривена је каменом плочом. Састоји се из три одељења – тзв. куће, собе и подрума. У кући се налази огњиште с веригама, где се кувало, јело и пекао хлеб у црепуљи. Има двоја врата, а прозора нема. Изнад огњишта се налази таван, где су се зими сушили месо , зоб, јечам и раж. Из овог дела улази се у собу од брвана, с подом такође од брвана, као и два прозора величине 30 пута 30 и једним од 40 пута 40 центиметара, где је брачни пар Зорић примао госте и спавао.

Кућа Зорића још постоји, оронула је и склона паду. Пошто Михаило није имао порода, потребно је кућу реновирати и сачувати као културно богатство и успомену на носиоца Албанске споменице. Ово је битно и зато што мали засеок Боловићи има чак четири носиоца Албанске споменице. То су Михаило Зорић, Светолик Савић, Матија Томић и Милорад Рабреновић. Куће осталих споменичара су порушене или модернизоване, само је кућа Михаила Зорића сачувала аутентичност.

Стручњаци су проценили да би њена адаптација коштала око милион динара. Питам се има ли добих људи који би помогли да се кућа сачува као културно благо Србије и претвори у музеј носилаца Албанске споменице. Сматрам да би интересовање требало да покаже најпре Општина Ивањица, а затим и много добростојећи људи пореклом из овог краја.

Михаило Пауновић,
дипл. маш. инж. у пензији

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.