Живот и дело Николе Добровића

Знате ли за идеју да се лева обала Саве повеже са десном обалом Дунава у Земуну пловним каналом испод Бежанијске косе, као и да у Новом Београду буду два вештачка језера? Ако вам таква урбанистичка замисао није блиска, она ипак постоји, рођена је пре 75 година, њен творац је архитекта Никола Добровић и данас је тај предлог плана, широј јавности готово непознат, изложен у Галерији Српске академије наука и уметности (САНУ). Нацрт плана један је од бројних експоната поставке „Никола Добровић: Под заставама модерних покрета” аутора проф. др Марте Вукотић Лазар и мр Бојана Ковачевића. Изложбу на којој се могу видети Добровићеве личне ствари попут прибора за цртање, ручног сата, преписки и писама, бројна документа као што је скица регулације Београда на левој обали Саве из 1946. године, макете међу којима се издваја монументални комплекс Генералштаба, Теразијске терасе, хотела на Лопуду и четири виле... отворио је академик и архитекта Милан Лојаница.

Поставка је уприличена поводом 125 година од Добровићевог рођења (Печуј 12. 2. 1897 – Београд 11. 1. 1967) и један је у низу догађаја којим ће САНУ обележити 2022. као годину посвећену Николи Добровићу, академику, првом градском архитекти Београда, професору Архитектонског факултета у престоници и једном од наших најзначајнијих архитеката модерног доба.

Његов стваралачки опус подељен је по градовима и периодима у којима је стварао на прашко (1923–1934), дубровачко (1934–1943) и београдско раздобље (1945–1967), а комплекс Генералштаба у Улици кнеза Милоша у два наврата погођен НАТО ракетама 1999. сматра се његовим најзначајнијим пројектантским делом, али и једним од најбољих објеката изведених у 20. веку на овим просторима. Генералштаб, једини изведени Добровићев пројекат у Србији, споменик је културе од 2005. године.

– Никола Добровић изузетно је важна личност која је до данас била готово заборављена. Изложба је први пут прилика да се под једним кровом види целина његовог живота и дела. Верујем да би Добровић, да може сада све ово да посматра, рекао да није знао колико тога је урадио. Јер, као сви велики ствараоци и уметници, увек загледани у будуће пројекте, и он би одговорио да му је најбоље дело оно следеће – каже архитекта Ковачевић, аутор изложбе која траје до 14. августа.

Аутор дизајна поставке је Марина Докмановић, а у реализацији изложбе свесрдно је помогла и Катарина Живановић, кустос Галерије САНУ