Život i delo Nikole Dobrovića

Znate li za ideju da se leva obala Save poveže sa desnom obalom Dunava u Zemunu plovnim kanalom ispod Bežanijske kose, kao i da u Novom Beogradu budu dva veštačka jezera? Ako vam takva urbanistička zamisao nije bliska, ona ipak postoji, rođena je pre 75 godina, njen tvorac je arhitekta Nikola Dobrović i danas je taj predlog plana, široj javnosti gotovo nepoznat, izložen u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Nacrt plana jedan je od brojnih eksponata postavke „Nikola Dobrović: Pod zastavama modernih pokreta” autora prof. dr Marte Vukotić Lazar i mr Bojana Kovačevića. Izložbu na kojoj se mogu videti Dobrovićeve lične stvari poput pribora za crtanje, ručnog sata, prepiski i pisama, brojna dokumenta kao što je skica regulacije Beograda na levoj obali Save iz 1946. godine, makete među kojima se izdvaja monumentalni kompleks Generalštaba, Terazijske terase, hotela na Lopudu i četiri vile... otvorio je akademik i arhitekta Milan Lojanica.

Postavka je upriličena povodom 125 godina od Dobrovićevog rođenja (Pečuj 12. 2. 1897 – Beograd 11. 1. 1967) i jedan je u nizu događaja kojim će SANU obeležiti 2022. kao godinu posvećenu Nikoli Dobroviću, akademiku, prvom gradskom arhitekti Beograda, profesoru Arhitektonskog fakulteta u prestonici i jednom od naših najznačajnijih arhitekata modernog doba.

Njegov stvaralački opus podeljen je po gradovima i periodima u kojima je stvarao na praško (1923–1934), dubrovačko (1934–1943) i beogradsko razdoblje (1945–1967), a kompleks Generalštaba u Ulici kneza Miloša u dva navrata pogođen NATO raketama 1999. smatra se njegovim najznačajnijim projektantskim delom, ali i jednim od najboljih objekata izvedenih u 20. veku na ovim prostorima. Generalštab, jedini izvedeni Dobrovićev projekat u Srbiji, spomenik je kulture od 2005. godine.

– Nikola Dobrović izuzetno je važna ličnost koja je do danas bila gotovo zaboravljena. Izložba je prvi put prilika da se pod jednim krovom vidi celina njegovog života i dela. Verujem da bi Dobrović, da može sada sve ovo da posmatra, rekao da nije znao koliko toga je uradio. Jer, kao svi veliki stvaraoci i umetnici, uvek zagledani u buduće projekte, i on bi odgovorio da mu je najbolje delo ono sledeće – kaže arhitekta Kovačević, autor izložbe koja traje do 14. avgusta.

Autor dizajna postavke je Marina Dokmanović, a u realizaciji izložbe svesrdno je pomogla i Katarina Živanović, kustos Galerije SANU