Прекомерна тежина повећава ризик од рака дојке

Рак дојке према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” односи више од 1.600 живота годишње у нашој земљи, а региструје се код више од 4.500 жена. Ова врста карцинома чини 25 одсто малигнитета у женској популацији скоро у свим земљама у свету, па и у нашој, а број оболелих досеже и до 30 одсто у најразвијенијим земљама.

Др Марко Јеврић, хирург Института за онкологију и радиологију Србије, истиче да су недавно објављени резултати студија показали да број оболелих у континуитету расте већ последњих 30 година, и то за 3,1 одсто на годишњем нивоу, док смртност варира од земље до земље

Др Марко Јеврић (Фото: лична архива)

– Највећи проценат жена не осећа никакве физичке знакове рака дојке током постављања дијагнозе. Тумор, док је још мали, најчешће не изазива никакве симптоме. Рак дојке најчешће се повезује с појавом квржице на дојци или испод пазуха. Међутим, постоје и други знакови упозорења, који могу укључити промену у величини и облику дојке, деформацију брадавице попут увлачења, појаву крвавог исцетка на брадавици дојке, промене на кожи дојке попут иритације, удубљења – истиче др Јеврић.

Наш саговорник каже да је у данашње време лечење рака дојке врло ефикасно и постаје све боље. Лечење може укључивати најпре хирургију, радиотерапију, хемотерапију, хормонску терапију, циљану биолошку терапију или имунотерапију. Уколико се рак дојке открије на време, у раној фази, могуће је ефикасно лечење хирургијом уз хормонску терапију. Ипак, све зависи од стадијума болести, типа рака дојке, година и општег стања пацијента.

– Процес лечења рака дојке траје од пет до 10 година. После пет година од завршетка лечења могућност за повратак болести, тј. рецидив, знатно је мања, осим у случају неких подтипова рака дојке који могу дати касне рецидиве болести и након 10 година. Ипак, после 10 година рецидиви болести се јављају крајње ретко – напомиње др Јеврић.

Тачни узроци који утичу на настанак рака дојке још увек нису јасни. Главни су пол и године, односно старење. Педесет процената жена с раком дојке болест открива у животном добу од 60 и више година, два одсто чине млађе од 35 година, а пет одсто има мање од 40 година.

– Уз факторе ризика које не можемо контролисати, постоје неке животне навике које можемо да променимо. Прекомерна тежина, на пример, повећава ризик од рака дојке, посебно код жена у менопаузи. Жене које користе контрацепцијске пилуле, хормонску терапију, немају деце или су добиле прво дете након 30. године такође могу бити део ризичне групе. Недовољна физичка активност и конзумација алкохола такође повећавају ризик. У исто време, редовна физичка активност смањује ризик од добијања рака дојке – сматра др Јеврић.

За нашег саговорника нема сигурног начина за спречавање развоја рака дојке. Неки фактори ризика су изван контроле и не могу се мењати, на пример, женски пол, позитивна породична анамнеза, менопауза.

– Самопреглед дојки сваки месец служи за упознавање властитог тела. Овим прегледом не може се спречити рак дојке, али може помоћи жени да боље схвати нормалне промене кроз које дојке пролазе, да раније препозна необичне знакове и симптоме како би се што пре јавила лекару.

Такође се препоручује иницијална мамографија дојки око 45. године. Мамографију треба урадити сваке или сваке друге године за жене од 45 до 49 година у зависности од налаза прве мамографије. За жене старије од 50 година мамографија се обавља сваке друге године. Такође се препоручује генетичко испитивање за жене с позитивном породичном анамнезом рака дојке – саветује др Јеврић.

Зна се данас да је канцер болест у нивоу гена, каже он. У одређеним генима се појављују генске промене – мутације. Те промене се током живота акумулирају. Када мутације унутар ћелије акумулирају довољно, она из нормалног облика прелази у малигни. Само пет до 10 одсто случајева носи наследну мутацију која је изазвала појаву карцинома.

– Гени чије мутације доприносе настанку наследне предиспозиције за карцином дојке су такозвани гени с високим ризиком – БРЦА1 и БРЦА2, као и новооткривени ПАЛБ2 ген, ПТЕН и П53 (ова два последња гена и њихове мутације су јако ретки). Ту су и гени умереног ризика – АТМ и ЦХЕЦК2 гени. Не мора свако ко носи мутацију у датим генима и да оболи. Међутим, одређивање ових мутација је свакако веома важно јер се тиме процењује и ризик од оболевања. Особа која поседује ове штетне мутације има најмање пет пута веће шансе да оболи од рака дојке или јајника у односу на општу популацију. Превентивне мере које пацијенткиње могу предузети су медикаментозна метода која спречава настанак хормон-зависних тумора, као и методе профилактичке хирургије – билатерална мастектомија (обострано одстрањивање дојки) с реконструкцијом ендопротезама, као и одстрањивање јајника и јајовода, с обзиром на то да су исте наследне генске мутације одговорне за настанак како карцинома дојке тако и карцинома јајника – додаје наш саговорник.