Више од концертне дворане

У новобеоградском Блоку 13, на темељима давно започетог Музеја револуције, а у непосредној близини Палате „Србија”, Београдска филхармонија одржава своје концерте на отвореном и на том месту требало би да буде њена нова зграда, што је била велика жеља Ивана Тасовца, њеног прерано преминулог директора. Прошле године Програм Уједињених нација за развој уз бројне владине институције из Србије расписао је међународни архитектонски конкурс за идејно решење Концертне дворане Београдске филхармоније. После два круга у јакој конкуренцији победио је предлог лондонског архитектонског студија „Аманда Левит” (Amanda Levite Architects AL_A). Прошлог викенда Аманда Левит је са својим тимом боравила у Београду, одржала предавање на Архитектонском факултету и презентацију у Београдској филхармонији.

Како сте одлучили да радите конкурс за Београдску филхармонију?

Не знам како бих могла да га не радим. Увек смо желели да пројектујемо концертну дворану. Музика и архитектура су на врло различите начине репрезенти заједнице. Оне окупљају људе, а Београдска филхармонија је много више од концертне дворане. На веома је важној стратешкој позицији. Овде се Исток сусреће са Западом, на ушћу је две реке, у Новом Београду је, у близини је и стари Београд, поред је Палате „Србија” и Музеја савремене уметности, има ту и тешких успомена. Капацитет локације је велики… то треба да буде и место помирења. Не могу да замислим да постоји локација са које би се боље могла послати порука о Београду и напретку. То је велика предност. И због свега тога веома смо желели да створимо облик, простор који ће бити такав да се Београдска филхармонија заиста може чути и на међународној сцени. Добиће простор у којем могу да расту.

Знате да је на том месту била започета изградња Музеја револуције?

Наравно. То је Блок 13. До сада смо урадили два конкурса за концертне дворане. Један је био за универзитет МИТ у Бостону, а други за лондонски симфонијски оркестар. Чини ми се да смо то добро урадили. Ипак, нисмо добили те конкурсе. И онда, када сам чула за овај београдски, знала сам да морамо да га радимо. Било је напорно, трудили смо се да добијемо есенцију онога што би то здање могло да буде. А у ствари имате мало времена да смислите шта то значи вама, шта граду, а шта оркестру. Били смо одушевљени кад смо ушли у други круг. Ово је највећа инвестиција у културу у регији у последњих неколико деценија. И већ то шаље само по себи врло важну поруку.

Верујете да ће бити изграђена?

Наравно. Колико схватам, овај пројекат има јаку политичку подршку. Све воде Уједињене нације, што је врло паметан стратешки потез јер је све подигнуто на виши ниво. А мислим да је Београду то потребно.

На ком нивоу пројекта, кад радите у иностранству, бирате локални биро с којим ћете сарађивати?

Још пре него што смо ушли у други круг запазили смо Забриски студио. То су београдски архитекти с којима смо желели да сарађујемо на овом пројекту. Позвали смо их и они су нам рекли да су већ укључени у други тим на овом конкурсу. А онда, када смо ушли у ужи избор, мислим да су они нас позвали и рекли да с другим архитектом нису ушли у други круг и затражили састанак. Мислим да су сви желели да раде с њима и испало је скоро да они интервјуишу нас зарад могуће сарадње. У Забриски тиму имамо савршене партнере. Од самог почетка. Одлични су, добро укорењени и добро повезани, ентузијастични, пружају много и велика су подршка. Имамо јак међусобни афинитет. Апсолутно је задовољство радити с њима. Потребна нам је та локална сарадња, не можемо то сами. Иначе, имамо интернационалан тим – на директорском нивоу су људи са три континента. У тиму су нам људи из целог света, али сам сасвим свесна да смо овде релативно непознати. Имамо међународне потенцијале и веома смо задовољни што смо позвани у Београд да говоримо о пројекту јер то је прилика да се представимо овдашњој архитектонској заједници. Веома ми је важно да их придобијемо и да нас подрже.

Ваш пројекат је заводљив, а као што знамо, од идеје до реализације много тога се догоди. У ствари, колико се идеја најчешће разликује од онога што се изгради?

Увек има разлике, али мислим да је најважније борити се за оно што је есенција пројекта и његов концептуални интегритет. Чини ми се да сам доста добра и у преговарању и да имам осећај када треба да променимо курс. А то се догоди кад схватите да су ограничења прејака, било да је реч о регулацијама, буџету или планирању. Планирање је веома важно. Урадићемо све што је у нашој моћи да реализујемо оно што смо пројектовали. Наравно, на сваком нивоу се истражује више, врло водимо рачуна о балансу акустике и архитектуре. Важно нам је и да заинтересованим странама покажемо какве све могућности постоје за Београд у овом подухвату. Као што рекох, ово је много више од концертне дворане.

То је и тачка окупљања.

Тачно. Локација је важна стратешка тачка и људи ће јој гравитирати. Близу је Музеја савремене уметности, који је дивна грађевина и врло је ценим. Пројектовали смо просторе окупљања, та локација је занимљива не само у урбаном већ и у социјалном и друштвеном смислу. То је на неки начин и градски трг. У парку је, а парк није још довољно израстао. Наша стратегија за околни зелени простор је дивља природа. Потпуно смо свесни снаге природе Великог ратног острва, које је у непосредној близини. То нема ниједан град на свету. Такву дивљину усред града. То је нешто изузетно и треба му одати почаст. Дивљина која се планира за парк и ивицу реке је у ствари проширење дивље природе Великог ратног острва. Буквално и метафорички. Желимо да подстакнемо диверзитет флоре и фауне... и желимо место за музику. Замислите, кад долазите, ходате том лепом шумом. Без обзира на то да ли сте уметник или посетилац. И тај осећај откривања – зграда се не открива одједном у целини. Можете јој прићи са неколико страна и увек ћете је другачије сагледати.

Врло сте ентузијастични и страствени.

Наравно да јесам, ја то живим и дишем.