Каква је судбина Великог ратног острва

Из „Политике” смо 6. јуна сазнали да је дружина Ђузле отворила сезону на Лиду не чекајући понтонски мост, а још мање изградњу стабилног моста преко дунавског рукавца или постављање отписаног савског моста. Како су, каже се, „ове варијанте остале у домену лепих жеља”, Ђузлино друштво је превезао чамџија Раша.

Питам се да ли би ово друштво уопште дошло на Лидо да су „лепе жеље” остварене, јер Лидо више не би био Лидо.

Лидо би морао да буде насут да би прихватио мост. Неколико метара више од круне насипа наспрамне Земунске обале – онолико колико је потребно да пропусти пловила при највишем водостају Дунава. И још, овај насип морао би да буде брањен озбиљним каменим бедемом. Судбину Лида запечатила би планирана изградња викенд-насеља, а вероватно и неког ексклузивног хотела, којем би се тешко одолело.

Ако овој причи додамо причу о рени бунарима који треба да надоместе губитке у Макишу, онда дивљачи са Великог ратног острва остаје да потраже неко друго станиште.

Љубомир Лукић,
Београд