НЕ – И "ФИРЕРИМА" И "ЛЕТВАМА"

Ако хоћете да постанете велики антифашиста, потребан вам је и велики фашизам. Нико вам неће дати гласове или паре да се борите против бизарне и социјално маргиналне организације од двадесетак чланова. Али, ако ту организацију прикажете као ударну песницу једног масовног покрета... "Иза појединих неонацистичких и клерофашистичких организација", вели Ненад Чанак у јучерашњим новинама, "крије се ДСС и Коштуница". Е, тако треба! Сада вам већ расту шансе да добијете још неки глас збуњених и уплашених. И нови "грант" за вашу НВО.

Тај српски нацизам... Са њим је као са царевим новим рухом. Ако га не видите, увек и на сваком месту, испашћете глупи. Код Андерсена се сви праве да виде то одело: описују његове необичне шаре, његов изванредан крој... Исто је и са "повампиреним српским фашизмом". Оно што се стварно види јесте саморекламерски покушај једне маргиналне групе. А оно што се мора викати да не бисте испали глупи (или, не дај боже, зли), јесте: "Опет српски фашизам!"; "Неће проћи!"; "На барикаде!"

Разуме се да опрез с фашизмом није наодмет. И полиција није погрешила што је забранила ту параду. Али, бар две ствари су у читавој причи опасније од тих двадесетак маргиналаца: инфлација етикета "фашиста" и "нациста" и позивање на узимање "летви у руке".

На овом месту је већ неколико пута писано о олаком проглашењу за "фашисте" свих оних чије нам се идеје не свиђају. Прогласити неког за "фашисту" значи захтевати његово трајно искључење из политике. То је страшно оружје. Бојану Кострешу и Ненаду Чанку се баш допала елиминација нациста. Костреш сада тражи од МУП-а да забрани и "друге фашистичке организације", додајући на листу и "Образ". А Чанак лепо каже да иза свих тих организација заправо стоје Коштуница и ДСС. (Што се тиче СРС и СПС, њихов фашистички карактер је већ одавно апсолвиран.)

Не треба много памети па да се види куда то води. Само у једној емисији "Пешчаника" (16. фебруара 2007), за "фашистички" је проглашен цео ДСС, док су, као "фашисти" и "лудаци" именом и презименом наведени Војислав Коштуница, Владета Јанковић и Милан Париводић. За те људе свашта можемо да кажемо. Али, рећи за њих да су фашисти? То може само неко ко је обневидео од мржње и жеље за елиминацијом. А има ли боље карактеристике фашизма од тога?

Да се иза маске "антифашизма" често крију ауторитарци који само чекају своју прилику види се и из позива Ненада Чанка: "Седмог октобра сви у Нови Сад, летве у шаке и да једном заувек решимо питање неонациста у Војводини!". "Летве у шаке" и "да једном заувек решимо питање" – како само то познато звучи! После чланка о вајмарској Србији неки су ме прекорели да сам се послужио натегнутом аналогијом. Али, није ли се то исто тамо дешавало? Нацисти су били ужаснути што слаба вајмарска влада дозвољава зборове комуниста, и зато су узимали летве у руке како би их растурили. Онда су комунисти исто то радили са нацистичким зборовима. Од тих силних летви и "једном заувек решења" пострадала је најпре демократија, а онда и читава Немачка. То је оно што Србија не сме себи да дозволи. Никакве летве, никаква "коначна решења"! Насилници само то и желе – прилику да се покажу, прилику да политичка неслагања почну да решавају летвама, прилику да нас уплаше, како бисмо ућутали и пустили их да одраде свој посао.

Лепо је што се данас у Србији диже глас против фашизма. Али ниједан екстремизам неће се излечити другим. "Неће у Србији бити ништа боље док се не задиме ломаче свете шпанске инквизиције!", кличе Ненад Прокић у "Пешчанику" (7. септембар 2007). Ух, необична нека модернизација. Уз помоћ ломача. Можда је дошло време да грађанска и демократска Србија кажу "не" не само новосадским "фирерима". Требало би рећи "не" и свим тим "летвама", "гвозденим метлама", "ломачама" и осталим реквизитама за "деконтаминацију" и "модернизацију" Србије. Ако то довољно гласно кажемо можда нас оставе на миру. И можда пусте Србију да се суочи са својим проблемима у парламенту, на изборима и у демократским установама. Те установе су већ данас јаче од неколицине ошишаних десперадоса. И од свих тих љубитеља летви, гвоздених метли и ломача "свете шпанске инквизиције".

Политички аналитичар