Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Људи и градови” у Новом Саду

Вече Горана Лазовића на Летњој сцени Архива Војводине (Фото: Владимир Мучибабић)

Песнички маратони обележили су време којег више нема, али то није засенило значај и лепоту коју поезија има у савременом добу, подсетио је Перо Зубац, гостујући недавно на књижевној вечери Горана Лазовића, на Летњој сцени Архива Војводине у Новом Саду.

– Горан је последњи изданак такозваних, није наша реч, песника масовика који су могли говорењем своје поезије да пуне стадионе и велике дворане, али то је припадало другом добу – оценио је Зубац, објашњавајући да су Лазовићеве песме имале и још увек имају чаролију која је нестала буђењем савремене, авангардне поезије.

– То је емитовање емоција на посебан начин, оне могу да се емитују казивањем поезије и када он није ту, али је најбоље да је Лазовић казује. Једноставно, човек тада осети тај пљусак метафора, ту лепоту – објаснио је Зубац, повезујући то примером из Лазовићеве песме о Изету Сарајлићу, где му говори како је Сарајево бранило Валтера, а на крају Агњешка Жуковска, која је Горанову поезију превела на пољски језик, на његову вест да је Сарајлић умро, одговорила поруком; „Сада сам прецртала реч љубав у свим својим књигама”.

Лазовић се присетио поетских дружења са Мирославом Миком Антићем и тренутака када су заједно прсте умакали у боје и имитирали Милана Коњовића, дочекујући га из Париза.

Лазовић је на „репертоару” имао и песму „Причала ми Наташа” посвећену Мики оживљавајући успомену вечитог „Плавог чуперка” са апсолвенткињом књижевности.

– Изет Сарајлић и Мика Антић духовна су вертикала која стоји изнад Горанове поезије. Једино су они тако знали да пишу о љубави. Тешко је то сада наћи и у светској поезији коју ја највише читам у преводима. Свет се променио, свет је мука голема – закључио је Перо Зубац, примећујући да сви беже од поезије у прозу. А књига „Људи и градови” из пера Горана Лазовића, проза је у поезији. Везу између поезије и прозе, избором најлепших руских песма, повезао је уметник Милутин Обрадовић, певајући уз гитару.

Домаћин дружења био је Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.