Европски бункер у стилу Џејмса Бонда

Саркастичним коментарима – да би се рекло да су европски званичници тек сада чули за Џејмсa Бонда – испраћена је вест „ЕУ обзервера” да ЕУ планира да сагради бункер како би се заштитили од шпијуна. Није новост да је унији потребно велико ресетовање сајбер безбедности, због чега је ова вест подстакла јавност да се запита зашто су тек сада гледали тајног агента 007. И без такве шале, упитно је зашто тек сада ЕУ ради на заштити разговора на високом нивоу.

Бриселски сајт који је имао увид у допис уније који описује пројекат наводи да ће безбедна соба, вредна осам милиона евра, коју ће напокон имати и европски званичници, моћи да прими до 100 људи. Требало би да буде смештена у Европском савету, који окупља дипломате и министре земаља чланица.

Бункер је само део ширих напора европске фамилије да појачају безбедност осетљивих комуникација, докумената, поверљивих састанака након серије вишегодишњих хакерских и шпијунских акција. Тамошњи посланици кажу да бункер мора бити симбол новог начина размишљања и уклањања вела незнања под којим су институције ЕУ биле када је реч о претњи сајбер шпијунаже и напада који су, наводно, у последње три године повећани десет пута. Последњи у низу био је удар на мобилне телефоне највиших европских званичника који је укључивао шпијунске софтвере попут израелског „Пегаза”, због чега се чују и предлози да се размотри поновна изградња технолошке инфраструктуре од нуле.

Бункер у Бриселу, који ће имати прикладан ниво удобности, а у којем ће, како наводи „Обзервер”, моћи да разговарају без руских и других прислушкивача је, дакле, само трешња на врху торте коју унија мора да направи како би одговорили на нападе на своје политичко језгро. Већ је покренуто мноштво акција, укључујући стратегију сајбер безбедности и јачање информационе сигурности унутар институција ЕУ.

А што се бункера тиче, портал пише да ће у њему бити забрањени телефони, сатови, лаптопови и слушни апарати. Предвиђено је да буде изграђен и оспособљен до 2024. у оквиру комплекса Европског савета. Сала за састанке ће бити офлајн и имаће само микрофоне повезане с кабинама за преводиоце. Објекат ће проверавати пре и после састанака. „ЕУ обзервер” не помиње да ли ће у Бриселу градити простор намењен за скривање у случају конкретних безбедносних претњи, попут оног у Белој кући у који се спустио Доналд Трамп пре две године, а који је у време Рузвелтове администрације саграђен да издржи и нуклеарни удар. Трамп је због демонстраната који су опколили Белу кућу тада смештен у сигурносни бункер и тако је постао први председник САД у последњих неколико деценија који је у њему званично боравио.

Од почетка рата у Украјини чланице уније протерале су на десетине руских дипломата под оптужбом да су се бавили шпијунажом. Белгија је крајем марта протерала 21 особу, који су били акредитовани као дипломате при руској амбасади у Бриселу и генералном конзулату у Антверпену због наводне умешаности у шпијунажу и угрожавање безбедности земље.

Потом је Холандија протерала 17 руских обавештајаца на основу информација својих безбедносних служби, а онда је Ирска затражила од четири висока званичника руске амбасаде да напусте земљу. Надовезали су се Чешка, Немачка, Бугарска. Пољска је протерала чак 45 „руских шпијуна који су се претварали да су дипломате”. Русија је узвратила одмаздом над пољским, немачким, финским, румунским, данским, дипломатама из Јапана. Протерала је укупно 85 дипломата из Француске, Шпаније и Италије као одговор на сличне потезе тих земаља, напомињући да су односи с водећим чланицама ЕУ последњих месеци озбиљно нарушени.

Супротстављене стране се међусобно оптужују да ови потези немају легитимну основу, а још је „Викиликс” обелоданио доказе о прислушкивању и шпијунажи не само САД и супротстављених страна већ и узајамној шпијунажи међу „пријатељима”.