Филм је слика времена у коме живимо

Суботица – Фестивал европског филма на Палићу има „своје” редитеље, филмске ствараоце који му се радо враћају, бораве ту и долазе чак и када на програму нису њихови филмови. На Летњој позорници, или на некој од паралелних биоскопских пројекција, имали су прилике да виде најбоља европска остварења, а да на шеталишту поред језера разговарају са легендама филмске уметности. При томе, атмосфера је далеко од претенциозности филмских фестивала. Напротив, осећа се породични и пријатељски дух.

Овако су трећег фестивалског дана говорили редитељи и аутори чији филмови су претходне вечери приказани у оквиру такмичарског или пратећег програма. У недељу увече публика на Летњој позорници имала је прилике да види, у оквиру главног програма, али ван конкуренције, филм Стефана Арсенијевића „Страхиња Бановић”. Арсенијевић је као гост готово 20 година присутан на Палићу. Овога пута говорио је о својим мотивима да сними филм о овој епској песми која је, по његовом мишљењу у рангу шекспировских драма. Кастинг за глумце трајао је годину дана, а осим епском песмом филм је инспирисан и судбином мигранта који је покушавао да остане у Србији.

– Живимо у свету у коме није претеривање ако кажемо да већ сутра било ко од нас може да се нађе у тој ситуацији. Мислим да је време да се разумемо, да имамо емпатију и да престанемо да се делимо на нас и њих већ да смо сви људи који су мање-више у истом сосу. На крају, Бановић Страхиња је као песма, песма о емпатији и о разумевању и опроштају – рекао је Арсенијевић.

Мирослав Могоровић, извршни продуцент филма, сматра да је ово пример како наша културна баштина може да се нађе у кинематографији широм Европе и да се наша културна матрица квалитетно ишчитава широм света.

– Овај филм је документ времена, због уметничких квалитета, али и због тога што говори о мигрантској кризи као о нечему што је дошло и није ту да прође. Суботица ових дана преживљава вештачки изазвану кризу. Кроз овај град је прошло на стотине хиљада људи без већих инцидената. Ово је мултинационална средина и Суботица није средина која има проблем са другим људима – рекао је Могоровић.

Редитељ Дитрих Бругеман још један је од аутора који се радо враћају на Палић и који каже да је ово једини фестивал који је приказао све његове филмове. Његов нови филм „Не” је о неоствареним љубавима. Сценарио за филм је радио са сестром Аном, која тумачи и главну женску улогу.

– Снимање филма за мене је колективни чин и слика друштва. У америчком филму имате увек једног јунака који граби напред и постаје боља особа, мислим да то није целовита слика. Мислим да је филм више као позоришни комад, где људи ступају у међусобну интеракцију. Оно што радимо јесте да одсликавамо живот који живимо – каже редитељ и да је то разлог што у филмове ставља имена и ликове својих пријатеља.

У селекцији „Паралеле и судари” на програму је био филм Томаса Василевског „Будале” о ономе што је описао као најтежи облик љубави, између мајке и сина, у којој се бави темом инцеста и људима које друштво одбацује.

Публика је у оквиру програма Нови мађарски филм такође имала прилике да види филм „За добрим стварима вреди плакати”.

Наредних вечери у главном програму су филмови финске редитељке Али Хапасало „Девојачки филм”, као и Кристијана Мунђија „Магнетна резонанца”, док је у уторак на програму италијански филм „Веселе деведесете” и „Мука ми је од себе” Кристофера Борглија.