Не смемо заборавити Дијану Будисављевић

Један београдски дневни лист је 27. фебруара прошле године у специјалном додатку објавио „Извештај Земаљске комисије Хрватске из 1945. године”. Ова комисија, коју је основала новоформирана хрватска власт, а састављена је искључиво од Хрвата, недвосмислено, документовано, цитирајући изјаве стотина жртава, као и одговорних зликоваца – усташа, утврђује да су у Јасеновцу и придруженим логорима усташe убиле између 500.000 и 600.000 људи, пре свега Срба.

То ме подсећа и на документарни филм „Дијанина деца”. Оно што сам у њему видео нормалан људски ум не може да разуме, да прихвати да је то истина. Направити концентрациони логор за децу старости од једне па до 13, 14 година, какав су имале усташе у Јастребарском, једини логор за децу на целом свету, икада, у којем је страдало више од 30.000 деце?!

Дијана Будисављевић, остављајући свој друштвени статус, луксуз, ризикујући чак и свој живот, успела је да спасе десетак хиљада српских малишана. Оскар Шиндлер је спасао око хиљаду Јевреја и за њега зна цео свет, и тако и треба да буде. Међутим, трагедија је што за Дијану Будисављевић, рођену Аустријанку и српску хероину, зна мало ко. Шта смо сви ми, а пре свега држава, учинили да се не забораве колосално дело и име Дијане Будисављевић?

Као човек и пре свега, као верник Српске православне цркве, предлажем и молим да наша црква покрене поступак канонизације Дијане Будисављевић. Јер шта једно људско биће може за време свога живота више да уради, па да заслужи такву почаст?

Предлажем и да у сваком већем граду један вртић, једна школа, једна улица или трг носе име Дијане Будисављевић и да се оно што је она урадила изучава на свим нивоима нашег образовног система. Јер једино, можда и горе од онога што су радиле усташе, јесте да заборавимо на наше жртве и на дела као што је дело Дијане Будисављевић.

Зоран Михајловић