Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Споменик Диани Будисављевић у Јасеновцу

На обележју се налазе и четири бронзане спомен-плоче исписане на ћирилици, латиници, енглеском и немачком језику
Споменик Диани Будисављевић у Јасеновцу
(Фото документација СПОЈИ)

Хуманитарка Диана Будисављевић, која је из усташких логора у току Другог светског рата спасила више хиљада српских малишана добила је спомен-обележје у манастиру у Јасеновцу. Идеја да ова хероина, рођена Обескер, пореклом Аустријанка, има достојно обележје родила се пре две године када су представници СПОЈИ (Српска православна омладина Инзбрук) боравили у Јасеновцу, где су уручили донацију од 330 књига важних за Истраживачку библиотеку Јасеновца. Тада су добили и усмени благослов епископа Јована за постављање споменика, после чега се кренуло са припремама. Споменик, дар Српске православне омладине Инзбрука, постављен је недавно – неколико дана пред обележавање празника Светих новомученика јасеновачких, а освештан уз присуство бројног свештенства и верника из Аустрије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Обележје је освештао некадашњи Епископ аустријски, а сада швајцарски, Андреј. Постоље споменика изграђено је од гранита, а биста од бронзе. На обележју се налазе и четири бронзане спомен-плоче исписане на ћирилици, латиници, енглеском и немачком језику.

– Почетком 2025, у којој се навршава 80 година од краја Другог светског рата, настављене су интензивне припреме на споменику за чије је идејно решење, скицирање и конципирање био задужен пројектни тим у саставу Филипа Влајића, председника СПОЈИ, дела чланова УО, Луке Мирчете, мр Милана Нешића, као и мр Владимира Влајића. За преточење идеја, концепта и скица у конкретне нацрте био је задужен студент архитектуре Зоран Мирчета, док је стручни консултант за само постављање споменика био мастер архитектуре Душан Игњатовић, један од оснивача СПОЈИ. Биста је дело вајара Тома Коматине из Краљева, док се за текст на спомен-плочама пројектни тим консултовао са историчарима из Србије и Хрватске који важе за најактуелније стручњаке на тему културе сећања, страдања у Другом светском рату на простору НДХ и шире, као и саме акције Диане Будисављевић. Коначну верзију текста је благословио епископ Јован – кажу у СПОЈИ.

Остали детаљи о споменику, као и сви добротвори који су до сада дали свој новчани и материјални допринос овом историјском пројекту, биће обелодањени касније у књизи, која би требало да изађе за око годину дана.

– Овај споменик Диани Будисављевић не представља само чин сећања на све жртве са ових простора и њену акцију спашавања, већ је и мост који приближава и спаја различите народе и шаље поруку мира, љубави и наде садашњим и будућим поколењима – рекао је Владимир Влајић, један од оснивача и члана СПОЈИ и нагласио да ова организација ради на култури сећања, са посебним тежиштем на Диани Будисављевић, још од 2010, када су први пут сазнали за њу. Влајић је у свом излагању испричао да је Савез Срба у Аустрији одлучио да за своје заштитнике управо прославља Свете новомученике јасеновачке.

Диана (Обексер) Будисављевић рођена је 1891. године у Инзбруку, у Аустрији. Удала се за Јулија Будисављевића, професора хирургије и 1919. с њим преселила у Загреб. Припадали су високим загребачким круговима, што је највероватније, осим Дианиног порекла, утицало да их мимоиђе усташки бес.

„Акција Дијана Будисављевић” покренута је у Загребу у октобру 1941. године, а проистекла је из њене намере да упути новчану помоћ Српкињама и њиховој деци у логору Лобор-град. На томе се ипак није зауставила, већ је почела да развија мрежу сарадника. У јуну 1942. кренула је у извлачење деце која су после офанзиве на Козари депортована у логоре. У том раду прикључио јој се већи број сарадника, међу њима супруг и две ћерке. Организовала је транспорт деце из логора, затим је радила на њиховом лечењу и збрињавању. „Акција” је трајала све до краја рата, када су у њен стан у мају 1945. ушли „представници” Министарства социјалне скрби из Загреба и однели картотеку у којој су се налазили сви подаци о деци. Тада су однета и четири албума са сликама деце које је она фотографисала у логорима.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
U maju 1945. Ministarstvo socijalne skrbi iz Zagreba nije “odnelo kartoteku” Diane Budisavljević nego je kartoteku po sporazumu preuzelo i predalo odgovarajućim službama na dalje postupanje – njoj su ostavljene kopije! Većina dece je po kartoteci pronađena i vraćena u svoje porodice ili smeštana u domove za staranje o deci koja su ostala bez roditelja… Uzgred, Dianin suprug prof. dr Julius Budisavljevič bio je i lični lekar poglavnika Ante Pavelića!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.