Spomenik Diani Budisavljević u Jasenovcu

Humanitarka Diana Budisavljević, koja je iz ustaških logora u toku Drugog svetskog rata spasila više hiljada srpskih mališana dobila je spomen-obeležje u manastiru u Jasenovcu. Ideja da ova heroina, rođena Obesker, poreklom Austrijanka, ima dostojno obeležje rodila se pre dve godine kada su predstavnici SPOJI (Srpska pravoslavna omladina Inzbruk) boravili u Jasenovcu, gde su uručili donaciju od 330 knjiga važnih za Istraživačku biblioteku Jasenovca. Tada su dobili i usmeni blagoslov episkopa Jovana za postavljanje spomenika, posle čega se krenulo sa pripremama. Spomenik, dar Srpske pravoslavne omladine Inzbruka, postavljen je nedavno – nekoliko dana pred obeležavanje praznika Svetih novomučenika jasenovačkih, a osveštan uz prisustvo brojnog sveštenstva i vernika iz Austrije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Obeležje je osveštao nekadašnji Episkop austrijski, a sada švajcarski, Andrej. Postolje spomenika izgrađeno je od granita, a bista od bronze. Na obeležju se nalaze i četiri bronzane spomen-ploče ispisane na ćirilici, latinici, engleskom i nemačkom jeziku.

– Početkom 2025, u kojoj se navršava 80 godina od kraja Drugog svetskog rata, nastavljene su intenzivne pripreme na spomeniku za čije je idejno rešenje, skiciranje i koncipiranje bio zadužen projektni tim u sastavu Filipa Vlajića, predsednika SPOJI, dela članova UO, Luke Mirčete, mr Milana Nešića, kao i mr Vladimira Vlajića. Za pretočenje ideja, koncepta i skica u konkretne nacrte bio je zadužen student arhitekture Zoran Mirčeta, dok je stručni konsultant za samo postavljanje spomenika bio master arhitekture Dušan Ignjatović, jedan od osnivača SPOJI. Bista je delo vajara Toma Komatine iz Kraljeva, dok se za tekst na spomen-pločama projektni tim konsultovao sa istoričarima iz Srbije i Hrvatske koji važe za najaktuelnije stručnjake na temu kulture sećanja, stradanja u Drugom svetskom ratu na prostoru NDH i šire, kao i same akcije Diane Budisavljević. Konačnu verziju teksta je blagoslovio episkop Jovan – kažu u SPOJI.

Ostali detalji o spomeniku, kao i svi dobrotvori koji su do sada dali svoj novčani i materijalni doprinos ovom istorijskom projektu, biće obelodanjeni kasnije u knjizi, koja bi trebalo da izađe za oko godinu dana.

– Ovaj spomenik Diani Budisavljević ne predstavlja samo čin sećanja na sve žrtve sa ovih prostora i njenu akciju spašavanja, već je i most koji približava i spaja različite narode i šalje poruku mira, ljubavi i nade sadašnjim i budućim pokolenjima – rekao je Vladimir Vlajić, jedan od osnivača i člana SPOJI i naglasio da ova organizacija radi na kulturi sećanja, sa posebnim težištem na Diani Budisavljević, još od 2010, kada su prvi put saznali za nju. Vlajić je u svom izlaganju ispričao da je Savez Srba u Austriji odlučio da za svoje zaštitnike upravo proslavlja Svete novomučenike jasenovačke.

Diana (Obekser) Budisavljević rođena je 1891. godine u Inzbruku, u Austriji. Udala se za Julija Budisavljevića, profesora hirurgije i 1919. s njim preselila u Zagreb. Pripadali su visokim zagrebačkim krugovima, što je najverovatnije, osim Dianinog porekla, uticalo da ih mimoiđe ustaški bes.

„Akcija Dijana Budisavljević” pokrenuta je u Zagrebu u oktobru 1941. godine, a proistekla je iz njene namere da uputi novčanu pomoć Srpkinjama i njihovoj deci u logoru Lobor-grad. Na tome se ipak nije zaustavila, već je počela da razvija mrežu saradnika. U junu 1942. krenula je u izvlačenje dece koja su posle ofanzive na Kozari deportovana u logore. U tom radu priključio joj se veći broj saradnika, među njima suprug i dve ćerke. Organizovala je transport dece iz logora, zatim je radila na njihovom lečenju i zbrinjavanju. „Akcija” je trajala sve do kraja rata, kada su u njen stan u maju 1945. ušli „predstavnici” Ministarstva socijalne skrbi iz Zagreba i odneli kartoteku u kojoj su se nalazili svi podaci o deci. Tada su odneta i četiri albuma sa slikama dece koje je ona fotografisala u logorima.