Ne smemo zaboraviti Dijanu Budisavljević

Jedan beogradski dnevni list je 27. februara prošle godine u specijalnom dodatku objavio „Izveštaj Zemaljske komisije Hrvatske iz 1945. godine”. Ova komisija, koju je osnovala novoformirana hrvatska vlast, a sastavljena je isključivo od Hrvata, nedvosmisleno, dokumentovano, citirajući izjave stotina žrtava, kao i odgovornih zlikovaca – ustaša, utvrđuje da su u Jasenovcu i pridruženim logorima ustaše ubile između 500.000 i 600.000 ljudi, pre svega Srba.

To me podseća i na dokumentarni film „Dijanina deca”. Ono što sam u njemu video normalan ljudski um ne može da razume, da prihvati da je to istina. Napraviti koncentracioni logor za decu starosti od jedne pa do 13, 14 godina, kakav su imale ustaše u Jastrebarskom, jedini logor za decu na celom svetu, ikada, u kojem je stradalo više od 30.000 dece?!

Dijana Budisavljević, ostavljajući svoj društveni status, luksuz, rizikujući čak i svoj život, uspela je da spase desetak hiljada srpskih mališana. Oskar Šindler je spasao oko hiljadu Jevreja i za njega zna ceo svet, i tako i treba da bude. Međutim, tragedija je što za Dijanu Budisavljević, rođenu Austrijanku i srpsku heroinu, zna malo ko. Šta smo svi mi, a pre svega država, učinili da se ne zaborave kolosalno delo i ime Dijane Budisavljević?

Kao čovek i pre svega, kao vernik Srpske pravoslavne crkve, predlažem i molim da naša crkva pokrene postupak kanonizacije Dijane Budisavljević. Jer šta jedno ljudsko biće može za vreme svoga života više da uradi, pa da zasluži takvu počast?

Predlažem i da u svakom većem gradu jedan vrtić, jedna škola, jedna ulica ili trg nose ime Dijane Budisavljević i da se ono što je ona uradila izučava na svim nivoima našeg obrazovnog sistema. Jer jedino, možda i gore od onoga što su radile ustaše, jeste da zaboravimo na naše žrtve i na dela kao što je delo Dijane Budisavljević.

Zoran Mihajlović