Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: БОГДАН ЂОРЂЕ АПЕТРИ, румунски редитељ

Два лица једне трагичне судбине

Мој филмски приступ никада није произашао из унапред замишљеног формализма или филмске филозофије или жеље да се прате стопе сада већ култног румунског „неореалистичког” стила
Богдан Ђорђе Апетри: румунски редитељ и амерички професор (Фото: Д. Лакић)

69. ПУЛА

Пула – Ја сам Румун из Молдавије, мада ми презиме звучи као италијанско, каже Богдан Ђорђе Апетри, филмски редитељ и продуцент, али и предавач на Универзитету Колумбија у САД, чији се филм „Чудо” после прошлогодишње светске премијере на 78. Венецијанском фестивалу, недавне победе (најбољи румунски филм) на фестивалу у Клужу, нашао сада и у такмичарском програму међународних филмова на 69. Пули.

 Његов филм је откупљен и за приказивање у Србији и зато у разговору за „Политику” нисмо желели да откривамо превише. Можда само то да је реч о другом филму из његове трилогије о људима, догађајима, корупцији, политици и криминалу на северу Румуније и да је „Чудо” дводелна криминалистичка прича о злочину над младом монахињом Кристином од стране таксисте и о сложеној полицијској истрази. Наративно изазован, пун неочекиваних обрта који воде и до правог чуда, на том путу трагања за недокучивом истином Кристининих мистериозних поступака...

„Чудо” од готово два сата, а свега 42 кадра, секвенци унутар криминалистичке приче у два поглавља. Како сте се определили баш за овакву структуру нарације?

Одлука да се свака појединачна сцена „Чуда” сними као дуга секвенца није дошла изван филма. Напротив, потекла је из самог срца филма, из његовог најдубљег језгра. Знао сам од самог почетка да филм захтева непрекидне секвенце у којима време тече несметано и никада се њиме не манипулише резовима. Не желим да откривам превише из приче, али ће гледаоци на крају филма схватити зашто је природни ток времена тако невероватно важан у овом филму. А спознаја долази готово на шокантан начин. У сваком случају, филмски приступ никада није произашао из унапред замишљеног формализма или филмске филозофије или жеље да се прате стопе сада већ култног румунског „неореалистичког” стила . Мој филм се не бави стилом, његова форма је уграђена у сам смисао. Једно без другог не може.

Никад нисам постао амерички држављанин нити то желим да будем. Остајем Румун

Ваши филмови су познати и по веома снажним глумачким изведбама, а овде је за глумце било много изазова у дугим дијалозима и сложеном мизансцену?

Процес кастинга је био изузетно дуг и тежак и „Чудо” је заправо део веће трилогије смештене у мој мали град на северу Румуније. Приче су самосталне и потпуно независне. Свет три приче је исти, локације и ликови су исти баш као у Балзаковим романима, главни ликови у филму могу постати споредни ликови у следећем, а мале приче повезују и проналазе тачке везе у различитим филмовима. Прва два филма – „Неидентификовани” и „Чудо” снимљени су у исто време, а такође и глумљени у исто време. Одабир глумаца за два филма трајао је шест месеци и био је то заиста напоран процес. Неочекивани бонус је да је трећи филм, који ће се следећи снимати, сада у основи већ постављен.

Шта је за вас чудо?

У овом филму сам то мислио јасно, а не метафорички. Не улазећи превише у разговоре о одређеним дефиницијама – од Спинозе и Волтера до Хјума и даље – позивам чудо у свој филм сасвим буквално. Гледаоци то могу прихватити или не, наравно, на њима је, али то је кршење закона природе у правом смислу те речи. То је кршење основних закона који чине да филм функционише. Парадоксално, сам филмски медиј када се користи на посебан начин, разлог је зашто се чудо може артикулисати и пренети гледаоцима.

Из филма „Чудо” (Фото: 69. Пулски филмски фестивал)

Да ли верујете у чуда?

Верујем у чуда у свету филма, да. Питам се и сам, а поставио сам питање и гледаоцу: да ли ћу веровати у чудо ако га видим својим очима? Или можда нећу? Немам одговор на то. И веома је просветљујуће што неки људи гледају чудо у филму, што је за мене право чудо. На крају то тумаче као да се догодило у њиховој сопственој глави. И то је психолошки емоционална ствар. Зато сам рекао да будемо храбри и да назовемо овај филм чудом.

Живите у Њујорку, продуцирате америчке филмове награђене на Санденсу, предајете на „Колумбији” а режирате филмове у својој родној Румунији? Поделили сте каријеру на два континента?

Пре двадесет година, када сам напустио Румунију да студирам филмску режију у САД, осетио сам да сам отишао на други крај света. Сада, свет изгледа много мањи. Ускочим у авион и ујутро могу да летим из Букурешта и поподне стигнем у Њујорк. Удаљеност никада није проблем. Што се тиче моје филмске каријере не осећам се као амерички филмски стваралац нити се осећам као румунски редитељ. Осећам да сам једноставно свој и радим на томе да своје личне приче испричам на свој начин. Када сте креативни, најбоља ствар је пронаћи ток и препустити се таласу.

Пре десет година, тачније, ваш први филм „Периферно” награђиван је прошао цео свет. Наставићете да режирате румунске филмове?

Не нужно. Тешко је планирати свој живот као филмског редитеља, јер нове ствари настају врло често и оне вам отимају живот. Мислите да ћете снимити једно а онда стиже понуда за други филм и ако се звезде поклопе одлучите се прво за то. У сваком случају, морам да завршим трећи филм из моје румунске трилогије, тако да ћу режирати бар још један филм у својој родној земљи. Живим и радим у Њујорку, где предајем филмску режију на Универзитету Колумбија. Логично је да ћу почети да режирам и у САД. Али осећам се Румуном у срцу. Никад нисам постао амерички држављанин нити то желим да будем. Остајем Румун.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.