Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: BOGDAN ĐORĐE APETRI, rumunski reditelj

Dva lica jedne tragične sudbine

Moj filmski pristup nikada nije proizašao iz unapred zamišljenog formalizma ili filmske filozofije ili želje da se prate stope sada već kultnog rumunskog „neorealističkog” stila
Богдан Ђорђе Апетри: румунски редитељ и амерички професор (Фото: Д. Лакић)

69. PULA

Pula – Ja sam Rumun iz Moldavije, mada mi prezime zvuči kao italijansko, kaže Bogdan Đorđe Apetri, filmski reditelj i producent, ali i predavač na Univerzitetu Kolumbija u SAD, čiji se film „Čudo” posle prošlogodišnje svetske premijere na 78. Venecijanskom festivalu, nedavne pobede (najbolji rumunski film) na festivalu u Klužu, našao sada i u takmičarskom programu međunarodnih filmova na 69. Puli.

 Njegov film je otkupljen i za prikazivanje u Srbiji i zato u razgovoru za „Politiku” nismo želeli da otkrivamo previše. Možda samo to da je reč o drugom filmu iz njegove trilogije o ljudima, događajima, korupciji, politici i kriminalu na severu Rumunije i da je „Čudo” dvodelna kriminalistička priča o zločinu nad mladom monahinjom Kristinom od strane taksiste i o složenoj policijskoj istrazi. Narativno izazovan, pun neočekivanih obrta koji vode i do pravog čuda, na tom putu traganja za nedokučivom istinom Kristininih misterioznih postupaka...

„Čudo” od gotovo dva sata, a svega 42 kadra, sekvenci unutar kriminalističke priče u dva poglavlja. Kako ste se opredelili baš za ovakvu strukturu naracije?

Odluka da se svaka pojedinačna scena „Čuda” snimi kao duga sekvenca nije došla izvan filma. Naprotiv, potekla je iz samog srca filma, iz njegovog najdubljeg jezgra. Znao sam od samog početka da film zahteva neprekidne sekvence u kojima vreme teče nesmetano i nikada se njime ne manipuliše rezovima. Ne želim da otkrivam previše iz priče, ali će gledaoci na kraju filma shvatiti zašto je prirodni tok vremena tako neverovatno važan u ovom filmu. A spoznaja dolazi gotovo na šokantan način. U svakom slučaju, filmski pristup nikada nije proizašao iz unapred zamišljenog formalizma ili filmske filozofije ili želje da se prate stope sada već kultnog rumunskog „neorealističkog” stila . Moj film se ne bavi stilom, njegova forma je ugrađena u sam smisao. Jedno bez drugog ne može.

Nikad nisam postao američki državljanin niti to želim da budem. Ostajem Rumun

Vaši filmovi su poznati i po veoma snažnim glumačkim izvedbama, a ovde je za glumce bilo mnogo izazova u dugim dijalozima i složenom mizanscenu?

Proces kastinga je bio izuzetno dug i težak i „Čudo” je zapravo deo veće trilogije smeštene u moj mali grad na severu Rumunije. Priče su samostalne i potpuno nezavisne. Svet tri priče je isti, lokacije i likovi su isti baš kao u Balzakovim romanima, glavni likovi u filmu mogu postati sporedni likovi u sledećem, a male priče povezuju i pronalaze tačke veze u različitim filmovima. Prva dva filma – „Neidentifikovani” i „Čudo” snimljeni su u isto vreme, a takođe i glumljeni u isto vreme. Odabir glumaca za dva filma trajao je šest meseci i bio je to zaista naporan proces. Neočekivani bonus je da je treći film, koji će se sledeći snimati, sada u osnovi već postavljen.

Šta je za vas čudo?

U ovom filmu sam to mislio jasno, a ne metaforički. Ne ulazeći previše u razgovore o određenim definicijama – od Spinoze i Voltera do Hjuma i dalje – pozivam čudo u svoj film sasvim bukvalno. Gledaoci to mogu prihvatiti ili ne, naravno, na njima je, ali to je kršenje zakona prirode u pravom smislu te reči. To je kršenje osnovnih zakona koji čine da film funkcioniše. Paradoksalno, sam filmski medij kada se koristi na poseban način, razlog je zašto se čudo može artikulisati i preneti gledaocima.

Iz filma „Čudo” (Foto: 69. Pulski filmski festival)

Da li verujete u čuda?

Verujem u čuda u svetu filma, da. Pitam se i sam, a postavio sam pitanje i gledaocu: da li ću verovati u čudo ako ga vidim svojim očima? Ili možda neću? Nemam odgovor na to. I veoma je prosvetljujuće što neki ljudi gledaju čudo u filmu, što je za mene pravo čudo. Na kraju to tumače kao da se dogodilo u njihovoj sopstvenoj glavi. I to je psihološki emocionalna stvar. Zato sam rekao da budemo hrabri i da nazovemo ovaj film čudom.

Živite u Njujorku, producirate američke filmove nagrađene na Sandensu, predajete na „Kolumbiji” a režirate filmove u svojoj rodnoj Rumuniji? Podelili ste karijeru na dva kontinenta?

Pre dvadeset godina, kada sam napustio Rumuniju da studiram filmsku režiju u SAD, osetio sam da sam otišao na drugi kraj sveta. Sada, svet izgleda mnogo manji. Uskočim u avion i ujutro mogu da letim iz Bukurešta i popodne stignem u Njujork. Udaljenost nikada nije problem. Što se tiče moje filmske karijere ne osećam se kao američki filmski stvaralac niti se osećam kao rumunski reditelj. Osećam da sam jednostavno svoj i radim na tome da svoje lične priče ispričam na svoj način. Kada ste kreativni, najbolja stvar je pronaći tok i prepustiti se talasu.

Pre deset godina, tačnije, vaš prvi film „Periferno” nagrađivan je prošao ceo svet. Nastavićete da režirate rumunske filmove?

Ne nužno. Teško je planirati svoj život kao filmskog reditelja, jer nove stvari nastaju vrlo često i one vam otimaju život. Mislite da ćete snimiti jedno a onda stiže ponuda za drugi film i ako se zvezde poklope odlučite se prvo za to. U svakom slučaju, moram da završim treći film iz moje rumunske trilogije, tako da ću režirati bar još jedan film u svojoj rodnoj zemlji. Živim i radim u Njujorku, gde predajem filmsku režiju na Univerzitetu Kolumbija. Logično je da ću početi da režiram i u SAD. Ali osećam se Rumunom u srcu. Nikad nisam postao američki državljanin niti to želim da budem. Ostajem Rumun.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.