Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трка до победе до последњег Украјинца

Кључни проблем је што санкције не дотичу узроке агресивног понашања па не успевају да реше проблем. Санкције нису приморале Северну Кореју да одустане од програма нуклеарног наоружања, нити су довеле до пада режима у Сирији или Венецуели. Неће допринети ни крају украјинског рата.

Укопани у супротстављеним амбицијама и драматично удаљеним ставовима, без намере да ни после више од четири месеца рата ангажују дипломатију, лидери Сједињених Држава и Русије наговештавају дуготрајност оружаног конфликта у Украјини која је претворена у плацдарм новог „хладног” рата.

Док Џо Бајден наоружава Украјину и ослања се на крах руске економије који би ослабио ратни напор, водио социјалним немирима и прижељкиваном распаду система, Руси контролишу све веће делове истока Украјине, проналазе начина да ослабе ефекат санкција, а популарност шефа Кремља у земљи расте.

Владимир Путин и даље калкулише да ће унети раскол међу прекоатлантске савезнике у НАТО, појачати сукоб интереса САД и Европске уније, пребродити ефекте „илегалних санкција”, изаћи из изолације и приморати Кијев и Запад да прогутају горку пилулу руских освајања као што је то био случај после анексије Крима 2014.

Успостављена су правила игре, а компромиса нема на видику. Запад наставља да контролисано наоружава Украјину припремајући је за дуготрајни рат изнуривања, док било какве дипломатске иницијативе упадљиво недостају. Путин се клади на време уверен да ће власти у Кијеву морати да прихвате све, укључујући и његову понуду да се потпише мировни споразум под руским условима која је равна диктату о капитулацији. „Данас чујемо да желе да нас победе на бојном пољу”, поручује Путин. „Шта рећи, нека покушају. Сви треба да знају да ми још нисмо ништа озбиљно почињали”.

Бајден је после самита НАТО-а у Мадриду задовољан што је уместо „финландизације НАТО” Путин доживео „натоизацију Финске”. На улазак Финске и Шведске у НАТО, Путин одговара „убрзањем процеса унификације” са Белорусијом – што је део његовог плана да и Украјину „пацификује” како би остварио пуну доминацију Москве у блиском суседству.

Док вести из Украјине лагано тону на листама медијских приоритета, а САД обећавају 40 милијарди долара војне помоћи до септембра, полако расте забринутост да западна хомогеност почиње да се крњи. Страх од инфлације, растућих цена горива и трошкова живота умањује подршку јавности широм Европе.

Увећава се разлика у ставовима колико ће рат трајати, дужине рока докле ће Запад несебично помагати Украјину и, коначно, како би победа уопште могла да изгледа. Исток ЕУ тражи да се Русија војно потисне и казни. Бивша украјинска председница Јулија Тимошенко каже да је мировни споразум са Путином „илузија” и једино решење је да се он „докрајчи” војним путем без обзира на украјинске жртве. На западу континента прижељкују да се рат заврши што пре како би се минимизирале штете.

Много је оних који желе да „понизе” Русију, иако бивши руски председник Дмитриј Медведев упозорава на могућност нуклеарног рата ако Међународни кривични суд предузме кораке да казни Москву за злочине у Украјини.

Колико ће се држати кохезија од које највише користи има амерички војни комплекс? Немачка послушно ћути препуштајући француском председнику улогу „црне овце”. Емануел Макрон делује као усамљени глас разума у временима када бубњеви рата надјачавају све.

Француски председник, као некада Шарл де Гол, није склон да олако прихвата диктате америчке администрације. Он изјављује да „Русија не може и не сме да победи”, али је свестан дугорочних последица. Његов рационалан апел „не понижавајте Русију” наишао је међутим на оштра реаговања. Преко ноћи је постао најомраженији савезник Кијева а његово инсистирање на дијалогу удаљило га је од борбених ставова Вашингтона и Лондона.

Макрон је засад усамљен, а његови напори су и у Кијеву и у Москви поспрдно названи „макронисање”. У украјинској верзији значи „бити веома забринут због ситуације, бити сигуран да свако види колико сте забринути а онда не радити ништа”. По тумачењу главног кремаљског пропагандисте Владимира Соловјева, то значи „звати често и без икаквог разлога. Макрон често зове (телефоном). Срећом, Путин не подиже слушалицу сваки пут”.

Ситуација на терену веома је различита од оне пре готово пет месеци. Истекло је време слављених победа над Русима у првим данима рата када су турски „бајрактар” дронови уништавали тенковску колону упућену за Кијев. Далеко је пролеће 2023. када би украјинска војска могла да се опреми и обучи за одлучну контраофанзиву. За Украјинце је све сувише мало, сувише касно. Руси већ контролишу читаву луганску област.

Да ли је Запад приправан да се помири са украјинским губитком Донбаса, као што је – истина неформално – прихватио да је анектирани Крим од 2014. део Русије? Американци су први који ће рећи „не”. Борба мора да траје до победе, али кључно питање је шта у Вашингтону сматрају победом?

Повратак територијалног интегритета Украјине звучи као рационалан циљ, иако га ситуација на терену демантује. Бацање Русије на колена је такође циљ – из јастребове перспективе – али у суштини значи сањарење које ће само продужити рат. Пред нама је време посредног рата изнуривања– до последњег Украјинца.

Економске санкције су једна од мање ризичних опција доступна Западу. Иако се ради о казненим мерама какве су незабележене по обиму и оштрини, озбиљне анализе говоре да су се Руси припремали и за санкције и за трајање „специјалне војне операције”. Предузете су мере које омогућавају живот и са вишегодишњом рецесијом. Русија је своје енергенте брзо преусмерила на исток, према Кини и Индији.

Санкције, барем засад, не дају очекиване резултате а фрустрацију западних стратега увећава и раст Путинове популарности у Русији. Како тврде тамошња истраживања јавног мњења, она је достигла 78 процената, осам поена више него у време почетка инвазије.

Иако то на Западу не желе да чују, још мање да прихвате, показује се да је предвиђање да ће казнене мере приморати Путина да прекине агресију или да седне за преговарачки сто – велики промашај.

Кључни проблем је што санкције не дотичу узроке агресивног понашања па не успевају да реше проблем. Санкције нису приморале Северну Кореју да одустане од програма нуклеарног наоружања, нити су довеле до пада режима у Сирији или Венецуели. Неће допринети ни крају украјинског рата. Сем Европе, санкције погађају и остатак света, посебно сиромашне земље које зависе од украјинских и руских житарица. Њима је више до што скоријег завршетка рата него до кажњавања Путина.

Шеф Кремља је данас одлучан да продужи рат не мање него што је био 24. фебруара. Руски војни ангажман се појачава. Помаља се нова тактика: ракетним нападима и гранатирањима градова изазвати панику код становништва од кога се очекује да притисне власт у Кијеву да преговара и да прихвати територијалне губитке. Све је пропраћено појачаним активностима руских лобиста по свету чији је задатак да шире нарацију да Русија жели да преговара и оконча рат.

Обе стране делују више него самоуверено. Пошто је НАТО Русију дефинисао као „најзначајнију и најдиректнију претњу” миру и стабилности Евро–Атлантика, Бајден тврди да се руска инвазија „неће окончати руском победом над Украјином у Украјини”.

Наоружавање Украјине не преокреће ток рата. Немогуће је заборавити руске насилне и репресивне акције, али са њима се ваља суочити да би се избегла ескалација. Можда је добар мир решење. Али, колико је то реално када се НАТО у међувремену увећао за Финску и Шведску а Русија Донбас већ сматра својим ратним пленом? Обе стране би да прогласе победу у рату који је – непобедив.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Последњи Украјинац је одавно жртвован и отписан. "ММФ захтевао продају пољопривредног земљишта за нову траншу кредита, а сада су три конзорцијума с aмеричким капиталом власници 28 одсто обрадивих површина", пише у поднаслову политикиног чланка "Американци купили трећину обрадивог земљишта Украјине". Узгред, Донбас није "ратни плен" Русије већ је древна руска земља са руским становништвом.
Боривоје Банковић
@ Diskusija: Сви који су живели у Донбасу су до 2014. били Украјинци, само што је великој већини матерњи језик руски.
Diskusija
U tom Donbasu je prije rata živjelo 55 posto Ukrajinaca od ukupnog broja stanovnika te regije. Svejedno, kako mislite da će se Ukrajinci nakon svega povući? Biste li se vi povukli da su Rusi Srbiji napravilo ovo što su napravili Ukrajini? Današnji Ukrajinac Rusiju prezire puno više nego Ukrajinac od prije 24. februara. I to je najveći poraz za Ruse.
Konstantin Kalenos
Ima se dojam da autor teksta poznat po antiruskom stavu polako i sam uvidja da ovo nije crno bijeli svijet, dapače mu postaje jasno da je u prethodnim tekstovima nosio pogrešne naočale?
Зоран Маторац
Ово је тачно: "Иако се ради о казненим мерама какве су незабележене по обиму и оштрини, озбиљне анализе говоре да су се Руси припремали и за санкције и за трајање „специјалне војне операције”. Предузете су мере које омогућавају живот и са вишегодишњом рецесијом. Русија је своје енергенте брзо преусмерила на исток, према Кини и Индији". Можда се нису довољно припремили за медијски рат, али за остало јесу.
др Слободан Девић
"Француски председник, као некада Шарл де Гол, није склон да олако прихвата диктате америчке администрације." Porediti Makrona sa de Golom je u najmanju ruku neumesno ...
Deda Gavra
Gos'n Boško ne poredi dotične osobe,već kontekst.Ako sam dobro razumeo.
Самуил Вићентијевић
Г-дин Макрон је сам себе избацио из било каквог преговарачког посредовања својим простачким и недипломатским гестом када је позвао Путина, причали су 4 сата а сво време заједно са Макроном су седели заједно новинари француских телевизија и слушали преко звучника шта Путин говори. То је такав дипломатски скандал да се не памти у историји дипломатије. Оно што је запрепастило новинаре да Путин оно што прича јавно, прича и у овоаквим разговорима - потпуна доследност. Путин је велики државник.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.