Изложба о Даници Јовановић у Минхену

Данас у 15.00 часова у Музеју „Haus der Donauschwaben” у минхенском предграђу Хар, биће отворена изложба o сликарки Даници Јoвановић (1886–1914). Поставка је крајем прошле године приказана у музеју „Haus im Moos” у Карлсхулду, у оквиру обележавања десетогодишњице партнерства баварског градића Карлсхулда и Бешке.

Организатор изложбе је Завичајно друштво „Стара Бешка” из Бешке, ауторка је проф. др Јасна Јованов, кустос је Јасмина Јакшић Субић, а поставку је дизајнирала Александра Решњак Пешић. Публици ће бити представљене слике, цртежи, фотографије и документи из фонда Галерије Матице српске, Рукописног одељења Матице српске, Архива Новог Сада, колекције Миомира Стаменковића и других колекционара.

„Аутопортрет”, 1914.

Име сликарке Данице Јовановић везује се за генерацију српских модерниста која се школовала и обликовала у периоду пред Први светски рат. Уметничко школовање је започела у Уметничко-занатској школи у Београду, код Бете Вукановић, заједно са Видосавом Ковачевић, Аном Маринковић и Милицом Чађевић. Фотографије, документи и велики број радова илуструју етапу њеног минхенског школовања на Женској сликарској академији (1909–1914). Из речи њених познаника из Минхена, Стојана Аралице, Живорада Настасијевића и Андре Франићевића, сазнајемо да је била ситне грађе, плавокоса и плавоока, ведре нарави и енергична, безрезервно посвећена студијама и искрени патриота.

На фотографијама са студија на Даничином лицу је очигледна одлучност, модерна женственост оличена у строгој одећи допуњеној краватом око врата, снага налик оној на „Аутопортрету” из 1914, али и својеврсна лежерност и спонтани шарм младе жене решене да је свој таленат доведе до циља: дипломе академске сликарке и испуњења мисије да кроз сликарство допринесе уздизању националне свести и еманципацији женске популације у српским земљама тек ослобођеним од турске власти.

Мисионарска снага избија и из педесетак њених слика, посебно оних са мотивима сељана у народним ношњама, које као и целокупан њен сликарски опус карактерише особен, енергичан потез и интензиван богат колорит. Ипак, неколико слика насталих 1914. године – мртвих природа и портрета – указују на пут којим би се Даничино сликарство кретало, јер био јој је близак експресивни израз, а понекад и литерарна потка немачке симболистичке школе. Њен развој и даље стваралаштво трагично је прекинула прерана смрт – заједно са још петоро Бешчана, стрељана је у подножју Петроварадинске тврђаве 12. септембра 1914. године.