Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

Блаћење Србистике

(Фото И. Милутиновић)

(Реаговање на текст Томе Тасовца „О језику и праву на самобламажу”, „Политика”, 5. 7. 2022, стр. 22–23)  Прошла су четири месеца како смо Драгољуб Петровић и ја показали и доказали  каква је  лингвистичка незналица  извесни Тома Тасовац. И ево након четири месеца он се опет јавља како би читатељство „Политике” обавестио да се стално питао „зашто сам га из чиста мира прозвао Томицом”, сматрајући то „милозвучним тепањем”.  Тачно је да сам га именовао „Томицом”, али не због разлога које он претпоставља:  да је „са својих 48 година, у односу на дотичног господина (тј. на мене) још у цвету младости”. То именовање ја сам преузео из текста   Драгољуба Петровића  „Тамо где нема памети с језиком се може како се хоће” („Политика”, 22. 2. 2022), у којем он поводом паметовања Т. Тасовца каже: „Нити језици настају тако као што то Томица замишља”.

Али Тасовац заборавља то Петровићево именовање, мада би, ако ишта из науке зна, морао због хронолошког претхођења прво на њ да се позове. Заборавља зато што је у том тексту Петровић разоткрио Тасовчеву потпуну неупућеност у србистику, о  којој  он упорно  жели да пише и полемише.  У свом реаговању на једно од Тасовчевих оглашавања („Лингвистички неписмен, дигитално писмен”, „Политика”, 10. 3. 2022), написао сам: Како мали Перица, пардон Томица”,  хијерархизује властите и србистичке научне приносе, сваки иоле у језичку науку упућени читалац лако ће разазнати из његовог  текста.”

Из курзивом истакнутог дела цитата види се да је научно „резоновање” Тасовчево на нивоу „малог Перице”.  Томица је,  дакле,  мисаони аналогон малог Перице, и има лингвостилистички статус  деминутивног пејоратива, какав нпр. имају творенице  чиновничић, директорчић, новинарчић и сл., с том разликом   што Томица  припада области ономастичке лингвостилистике. Али како од малог Перице, тј. Томице  очекивати да зна шта је  ономастичка лингвостилистика кад ни за књижевну, ако је судити по овом његовом тексту,  очито није  чуо. Међутим,  иако за лингвостилистику  чуо није, Томица  јој овим текстом оригиналан  печат даје: досад се, наиме,  сматрало  да је критеријум деминутивности величина,  а ево Томица нам сугерише да то не треба да буде величина (јер не наводи своју висину) него старост (јер за „размишљајући” критеријум своје деминутивне ономастичке форме наводи својих 48 година!)

И не само да Петровићево ауторство датог деминутивног пејоратива  Тома Тасовац  приписује мени, него ето и свима познату, али Томици очито непознату, знамениту тврдњу Вука Караџића (у својој стилској модификацији)  „да је све што је штокавско српско, и да су сви који говоре штокавским наречјем – наравно, Срби” приписује мени,  квалификујући је „суманутом тезом”. Тако Томица и није свестан да не критикује мене, него Вука. Притом је заборавио на опомену Радослава Бошковића (надам се да је за њега чуо?) да „нико није ћарио ко је  Вука исправљао”.  За критику мене, а заправо Вука, Томица за аргумент наводи једно од реаговања Павла Ивића, али не поводом дате тезе.

Било би добро а и време би било,  што понављам Томици из текста у текст, да бар прочита најзначајнију Ивићеву књигу „Српски народ и његов језик”, па да види шта Ивић каже колико је у Вуково доба било Хрвата штокаваца ијекаваца. Кад би прочитао ту Ивићеву књигу, и не само прочитао него и схватио, али заиста схватио а не као  мали  Перица, односно Томица –  могао би се похвалити да је бар оно најелементарније, што сваки бруцош на србистици зна, научио. То би га, верујем,  спречило да се бламира са елементарним незнањем из историје србистике.

Али шта ће то Томици?! Њему не требају никаква лингвистичка знања да дели етикете: како сам ја „себе међ озбиљним светом дискредитовао” (сматрајући очито само себе „озбиљним светом”) и да не  престајем  „да трује(м) српски академски и медијски простор”  (али не наводи ниједну од мојих „тровачких”  тврдњи несагласну са ставовима свих србистичких  катедри  и свих значајних српских  филолошких институција, из чега проистиче да то  и нису само моје него општесрбистичке тврдње; срећом Томичине нису, јер он са србистиком има везе таман колико Марко Краљевић с виолином).

Кад мене погрдним  етикетама изблати, онда Томица прелази синегдотским поступком pars pro toto (сумњам да Томица зна шта дати термин значи, кад већ никад чуо није ни за лингвостилистику!?) на српске филолошке институције, јер су и оне „неспремне за изазове 21. века”, будући „троме и летаргичне, у којима се стагнација сматра врхунским достигнућем”.  Ако је и од Перице, тј. Томице –  много је, заиста! Човек је очито потрошио паре, чак  милион  и по евра, које је захваљујући непотизму добио за дигитализацију  Вуковог рјечника, а да ни  тај речник није поштено прочитао. И сад тражи начин како да се,  блатећи србистику и оне који јој чувају научни дигнитет, препоручи надлежнима као спаситељ србистике, а заправо као спаситељ свог буђелара. Зато је у  једном Томица  у праву:  није у реду да му ико „ускраћује право на самобламажу”.  Треба га пустити да ужива у свом незнању и самобламирању пред сваким ко ишта из лингвистике зна.

Редовни професор Филолошког факултета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Тртмрт
А да се за промену неко од вас господо позабави чињеницом да нам је језик у међувремену преплављен англицизмима, и шта нам је чинити?
Pajo Patak
Vuk pa Vuk. Pa nije on sveta krava. Englezi pišu što god hoće o Shakespeareu, Nijemci o Goetheu, a srpski bi filolozi od Karadžića pravili nedodirljivu veličinu. Smiješno.
Коста
@Pajo Patak -- Караџић је Реформом приближио стандардни језик језику Хрвата, јер је то било корисно Бечу. Тзв. "Бечки договор" (1850) између Вука и Хрвата, исписан само хрватском лаитницом, име језика се и не спомиње, а Димитријe Деметeр, један од хрватских потписника, је притом написао да "nam (sic) је u novie vrieme za rukom pošlo književni jezik" Срба и Хрвата тако изједначити да "izvan pismenah" (буквица) међу њима нема "baš nikakove razlike.
Pajo Patak
Zašto bi pojam "srpski jezik" bio identičan jezičnoj Karadžićevoj stilizaciji, a on u tekstovima Kovačevića i sličnih proglašavan za nepogrješivo božanstvo?
Прикажи још одговора
Мома
Господе, који низак ниво комуникације међу тзв академским грађанима. Није одна чудо што нам ријалити цветају.
Jasna poljana
Ja bih rekao da vi ništa drugo ni ne konzumirate osim rijalitija. Članak je vrhunski, stručan, jasan, pun korisnih informacija.
Dragomir Olujić Oluja
2) Profesore Kovačeviću, zašto ste „zaboravili“ da je akademik Pavle Ivić, prvi predsednik Odbora, 1998. istupanja Vas i Vaših sumišljenika, koja se do danas nisu promenila, proglasio netačnim i neprimerenim, a posebno Vaš/vaš tekst „Slovo o srpskom jeziku“ ocenio kao „Spoj neznanja, izmišljanja i arogancije“ i zašto ste „zaboravili“ da je Odbor o tom tekstu zaključio: „Srpska nauka bila bi teško osramoćena ako bi se u svetu poverovalo da je Slovo izraz mišljenja srpske lingvistike u celini.“
Коста
Зар ни Ивић није видео да све што приписује Ковачевићу долази од Вука, а све што је Вук тврдио (Срби сви и свуда) долази од Јозефа Шафарика?!? Зато је Тасовац у праву кад каже да је за србистику стагнација врхунско достигнуће! Да се подсетимо, не само да је Шафарик све штокавце стрпао у Србе, он је и све СЛОВЕНЕ стрпао -- у Србе! И то је човек који је Вуку (и Копитару) био врхунски научник 19. века око питања језика. То још могу донекле и да разумем, али не да неко и данас така мисли!
Дејан.Р.Тошић
Браво за Милоша Ковачевића, уживам док читам његов чланак. Да Бог да још таквих људи Србији,који знају српски књижевни језик а истовремено хоће и умеју да на неувредљив начин разголите мотиве незналица, аналфабета,који траже "длаку у јајету" у српском књижевном језику,ради личних интереса.
Simon Saivil
...”траже "длаку у јајету" ...Ја ве говорим ће бидне кајгана!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.