Sreda, 28.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

Blaćenje Srbistike

(Фото И. Милутиновић)

(Reagovanje na tekst Tome Tasovca „O jeziku i pravu na samoblamažu”, „Politika”, 5. 7. 2022, str. 22–23)  Prošla su četiri meseca kako smo Dragoljub Petrović i ja pokazali i dokazali  kakva je  lingvistička neznalica  izvesni Toma Tasovac. I evo nakon četiri meseca on se opet javlja kako bi čitateljstvo „Politike” obavestio da se stalno pitao „zašto sam ga iz čista mira prozvao Tomicom”, smatrajući to „milozvučnim tepanjem”.  Tačno je da sam ga imenovao „Tomicom”, ali ne zbog razloga koje on pretpostavlja:  da je „sa svojih 48 godina, u odnosu na dotičnog gospodina (tj. na mene) još u cvetu mladosti”. To imenovanje ja sam preuzeo iz teksta   Dragoljuba Petrovića  „Tamo gde nema pameti s jezikom se može kako se hoće” („Politika”, 22. 2. 2022), u kojem on povodom pametovanja T. Tasovca kaže: „Niti jezici nastaju tako kao što to Tomica zamišlja”.

Ali Tasovac zaboravlja to Petrovićevo imenovanje, mada bi, ako išta iz nauke zna, morao zbog hronološkog prethođenja prvo na nj da se pozove. Zaboravlja zato što je u tom tekstu Petrović razotkrio Tasovčevu potpunu neupućenost u srbistiku, o  kojoj  on uporno  želi da piše i polemiše.  U svom reagovanju na jedno od Tasovčevih oglašavanja („Lingvistički nepismen, digitalno pismen”, „Politika”, 10. 3. 2022), napisao sam: Kako mali Perica, pardon Tomica”,  hijerarhizuje vlastite i srbističke naučne prinose, svaki iole u jezičku nauku upućeni čitalac lako će razaznati iz njegovog  teksta.”

Iz kurzivom istaknutog dela citata vidi se da je naučno „rezonovanje” Tasovčevo na nivou „malog Perice”.  Tomica je,  dakle,  misaoni analogon malog Perice, i ima lingvostilistički status  deminutivnog pejorativa, kakav npr. imaju tvorenice  činovničić, direktorčić, novinarčić i sl., s tom razlikom   što Tomica  pripada oblasti onomastičke lingvostilistike. Ali kako od malog Perice, tj. Tomice  očekivati da zna šta je  onomastička lingvostilistika kad ni za književnu, ako je suditi po ovom njegovom tekstu,  očito nije  čuo. Međutim,  iako za lingvostilistiku  čuo nije, Tomica  joj ovim tekstom originalan  pečat daje: dosad se, naime,  smatralo  da je kriterijum deminutivnosti veličina,  a evo Tomica nam sugeriše da to ne treba da bude veličina (jer ne navodi svoju visinu) nego starost (jer za „razmišljajući” kriterijum svoje deminutivne onomastičke forme navodi svojih 48 godina!)

I ne samo da Petrovićevo autorstvo datog deminutivnog pejorativa  Toma Tasovac  pripisuje meni, nego eto i svima poznatu, ali Tomici očito nepoznatu, znamenitu tvrdnju Vuka Karadžića (u svojoj stilskoj modifikaciji)  „da je sve što je štokavsko srpsko, i da su svi koji govore štokavskim narečjem – naravno, Srbi” pripisuje meni,  kvalifikujući je „sumanutom tezom”. Tako Tomica i nije svestan da ne kritikuje mene, nego Vuka. Pritom je zaboravio na opomenu Radoslava Boškovića (nadam se da je za njega čuo?) da „niko nije ćario ko je  Vuka ispravljao”.  Za kritiku mene, a zapravo Vuka, Tomica za argument navodi jedno od reagovanja Pavla Ivića, ali ne povodom date teze.

Bilo bi dobro a i vreme bi bilo,  što ponavljam Tomici iz teksta u tekst, da bar pročita najznačajniju Ivićevu knjigu „Srpski narod i njegov jezik”, pa da vidi šta Ivić kaže koliko je u Vukovo doba bilo Hrvata štokavaca ijekavaca. Kad bi pročitao tu Ivićevu knjigu, i ne samo pročitao nego i shvatio, ali zaista shvatio a ne kao  mali  Perica, odnosno Tomica –  mogao bi se pohvaliti da je bar ono najelementarnije, što svaki brucoš na srbistici zna, naučio. To bi ga, verujem,  sprečilo da se blamira sa elementarnim neznanjem iz istorije srbistike.

Ali šta će to Tomici?! Njemu ne trebaju nikakva lingvistička znanja da deli etikete: kako sam ja „sebe međ ozbiljnim svetom diskreditovao” (smatrajući očito samo sebe „ozbiljnim svetom”) i da ne  prestajem  „da truje(m) srpski akademski i medijski prostor”  (ali ne navodi nijednu od mojih „trovačkih”  tvrdnji nesaglasnu sa stavovima svih srbističkih  katedri  i svih značajnih srpskih  filoloških institucija, iz čega proističe da to  i nisu samo moje nego opštesrbističke tvrdnje; srećom Tomičine nisu, jer on sa srbistikom ima veze taman koliko Marko Kraljević s violinom).

Kad mene pogrdnim  etiketama izblati, onda Tomica prelazi sinegdotskim postupkom pars pro toto (sumnjam da Tomica zna šta dati termin znači, kad već nikad čuo nije ni za lingvostilistiku!?) na srpske filološke institucije, jer su i one „nespremne za izazove 21. veka”, budući „trome i letargične, u kojima se stagnacija smatra vrhunskim dostignućem”.  Ako je i od Perice, tj. Tomice –  mnogo je, zaista! Čovek je očito potrošio pare, čak  milion  i po evra, koje je zahvaljujući nepotizmu dobio za digitalizaciju  Vukovog rječnika, a da ni  taj rečnik nije pošteno pročitao. I sad traži način kako da se,  blateći srbistiku i one koji joj čuvaju naučni dignitet, preporuči nadležnima kao spasitelj srbistike, a zapravo kao spasitelj svog buđelara. Zato je u  jednom Tomica  u pravu:  nije u redu da mu iko „uskraćuje pravo na samoblamažu”.  Treba ga pustiti da uživa u svom neznanju i samoblamiranju pred svakim ko išta iz lingvistike zna.

Redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Тртмрт
А да се за промену неко од вас господо позабави чињеницом да нам је језик у међувремену преплављен англицизмима, и шта нам је чинити?
Pajo Patak
Vuk pa Vuk. Pa nije on sveta krava. Englezi pišu što god hoće o Shakespeareu, Nijemci o Goetheu, a srpski bi filolozi od Karadžića pravili nedodirljivu veličinu. Smiješno.
Коста
@Pajo Patak -- Караџић је Реформом приближио стандардни језик језику Хрвата, јер је то било корисно Бечу. Тзв. "Бечки договор" (1850) између Вука и Хрвата, исписан само хрватском лаитницом, име језика се и не спомиње, а Димитријe Деметeр, један од хрватских потписника, је притом написао да "nam (sic) је u novie vrieme za rukom pošlo književni jezik" Срба и Хрвата тако изједначити да "izvan pismenah" (буквица) међу њима нема "baš nikakove razlike.
Pajo Patak
Zašto bi pojam "srpski jezik" bio identičan jezičnoj Karadžićevoj stilizaciji, a on u tekstovima Kovačevića i sličnih proglašavan za nepogrješivo božanstvo?
Prikaži još odgovora
Мома
Господе, који низак ниво комуникације међу тзв академским грађанима. Није одна чудо што нам ријалити цветају.
Jasna poljana
Ja bih rekao da vi ništa drugo ni ne konzumirate osim rijalitija. Članak je vrhunski, stručan, jasan, pun korisnih informacija.
Dragomir Olujić Oluja
2) Profesore Kovačeviću, zašto ste „zaboravili“ da je akademik Pavle Ivić, prvi predsednik Odbora, 1998. istupanja Vas i Vaših sumišljenika, koja se do danas nisu promenila, proglasio netačnim i neprimerenim, a posebno Vaš/vaš tekst „Slovo o srpskom jeziku“ ocenio kao „Spoj neznanja, izmišljanja i arogancije“ i zašto ste „zaboravili“ da je Odbor o tom tekstu zaključio: „Srpska nauka bila bi teško osramoćena ako bi se u svetu poverovalo da je Slovo izraz mišljenja srpske lingvistike u celini.“
Коста
Зар ни Ивић није видео да све што приписује Ковачевићу долази од Вука, а све што је Вук тврдио (Срби сви и свуда) долази од Јозефа Шафарика?!? Зато је Тасовац у праву кад каже да је за србистику стагнација врхунско достигнуће! Да се подсетимо, не само да је Шафарик све штокавце стрпао у Србе, он је и све СЛОВЕНЕ стрпао -- у Србе! И то је човек који је Вуку (и Копитару) био врхунски научник 19. века око питања језика. То још могу донекле и да разумем, али не да неко и данас така мисли!
Дејан.Р.Тошић
Браво за Милоша Ковачевића, уживам док читам његов чланак. Да Бог да још таквих људи Србији,који знају српски књижевни језик а истовремено хоће и умеју да на неувредљив начин разголите мотиве незналица, аналфабета,који траже "длаку у јајету" у српском књижевном језику,ради личних интереса.
Simon Saivil
...”траже "длаку у јајету" ...Ја ве говорим ће бидне кајгана!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.