Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлазак Бранка Цвејића

(Фотографије: Небојша Бабић)

Глумац Бранко Цвејић, дугогодишњи члан и бивши директор Југословенског драмског позоришта, преминуо је у родном Београду. Популарни Цвеја, како су га звали пријатељи и колеге,  припадао је  генерацији српских и југословенских позоришних, филмских и телевизијских глумаца која је, крајем шездесетих година прошлог века, освојила, потпуно преузела и радикално изменила изглед овдашњег глумишта.

Бранко Цвејић рођен је у Београду 25. августа 1946. године. Матурирао је у Петој београдској гимназији 1965. и исте године уписао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Заједно са целом новом генерацијом глумаца на позив Бојана Ступице постаје члан ЈДП-а, у мају 1967. године. У матичној кући одиграо је више од педесет улога од којих су најзначајније: Лорд Грахам („Лепеза леди Виндермир”), Франк („Занат госпође Ворн”), Станковић („Пучина”), Никола („Наход Симеон”), Пера писар („Госпођа министарка”)… Највише је сарађивао са редитељем Дејаном Мијачем, као глумац, а касније и као продуцент бројних представа. Гостовао је и на другим позоришним сценама, поред осталог и у Атељеу 212, као и Звездара театру у чијем оснивању је и сам учествовао.

Допринос Бранка Цвејића сценској уметности кулминирао је у телевизијској серији, као и каснијем филмском наставку, „Грлом у јагоде”, аутора Срђана Карановића. Улога  Банета Бумбара учинила је Цвеју једним од водећих драмских уметника своје генерације и ондашње Југославије. Играо је у више од 40 целовечерњих играних филмова и остварио низ значајних улога у телевизијским серијама, филмовима и драмама.

– Да сам у животу само урадио серију „Грлом у јагоде” било би довољно. Дуго сам био помоћник Јована Ћирилова, добрих десетак година. После тога сам био управник ЈДП-а, играо у много представа, филмова и серија, али од Банета не могу да побегнем и да хоћу, говорио је Бранко Цвејић у једном од интервјуа за „Политику”, а на питање: где је нестао урбани дух Београда промовисан у једној југословенској серији, овако је одговарао:

– Био је то свет рокенрола, фармерки, игранки, свет западне културе која је освајала социјалистичку Југославију. Тај дух није нестао, већ се претворио у нешто друго. Тада је постојала једна телевизија која је имала два канала. Други програм је стартовао с том серијом. У Београду, тада много мањем него сада, знало се шта је Ташмајдан, шта је „Последња шанса”, а шта „Мадера”. Када ме питају да ли сте знали да ће серија имати толики одјек, заиста нисмо имали појма. У рукама смо имали бриљантан сценарио Срђана Карановића који је написао уз помоћ Рајка Грлића. Успех те серије био је у томе што је читава екипа била тачно на оним местима која су им припадала. Да цитирам Богдана Диклића: „Нисам ја правио ту улогу, ја сам живео ту улогу.”

Бранко Цвејић био је директор Југословенског драмског позоришта од 2002. до краја 2011. године. Као помоћник директора ЈДП-а био је ангажован у периоду 1986–1999. и именован за оперативног директора с одговорношћу за послове изградње нове зграде ове театарске куће, 2000. године. Од средине осамдесетих Цвејић је ангажован као драгоцена и кључна особа, први сарадник управника Јована Ћирилова и био идеална спона између трију позорница ЈДП-а и управљачке структуре куће. Уз Јована Ћирилова, Цвејић је кључна особа за континуитет успеха ЈДП-а које је израсло у један од водећих европских театара, што је потврђено и чланством у Европској позоришној конвенцији, а убрзо затим, 2006. године, и позивом за чланство у најзначајнијој позоришној асоцијацији континента: Унији театара Европе коју је, пре више од 30 година основао један од највећих редитеља у историји позоришта, Ђорђо Стрелер. Цвејићев управнички рад карактеришу репертоарски продори, настојање на начелу да је ЈДП кућа у којој раде најбољи уметници у свим областима. Начело отворености у избору сарадника: свих водећих личности региона, баш као и непрестано укључивање млађих и најмлађих уметника, учинило је да ЈДП у управничкој епохи Бранка Цвејића гостује на три континента, у 70-сетак градова света, да вишекратно освоји све могуће домаће и регионалне награде у категоријама најбољих представа, као и појединачних уметничких домета који би тешко били могући без управничког ангажмана.

Бранко Цвејић, ликом и делом, оставља за собом особен и светао траг, а у свом ЈДП-у остаће запамћен као једна од најзначајнијих личности у богатој историји те куће. Иза себе оставио је и признања интернационалног ранга: „Златног ловоровог вијенца” на МЕСС-у у Сарајеву, Награде за позоришно стваралаштво „Град театар” фестивала Град театар Будва (2011), награде фестивала Дани Сарајева (2011) и јединствене награде националног значаја, „Никола–Пеца Петровић” Позоришног маратона у Сомбору (2006). Специјално признање Југословенског драмског позоришта добија 1989. године. На Стеријином позорју, добио је глумачке награде листа „Вечерње новости” за улогу Николе у представи „Наход Симеон”, 1981. и награду листа „Глас омладине” за улогу Петруњеле у „Дунду Мароју”, 1977. године.

Датум, место и време сахране Бранка Цвејића, као и комеморације која ће бити одржана у Југословенском драмском позоришту, биће накнадно саопштени.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Panonski mornar
E, Bane sine, delicu tog divnog mozaika moje mladosti...
Mozart
Saučešće Porodici. Pokoj mu duši, neka počiva u miru Božijem....
Јелена
Нека му је вечна слава. Јединствен уметник. Ове године нас је напустило много великана. Насмеје нам се некад.
Филип
Тешко да заборавимо “ Бумбаров лет”. RIP Бане.
др Слободан Девић
Ode jos jedna legenda ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.