Тестирање открива заражене хепатитисом
У нашој земљи је око 70.000 људи заражено хепатитисом Цe, а добра вест је да је држава донела одлуку да сви оболели могу да добију савремене антивирусне лекове, захваљујући којима је могуће потпуно излечење од овог подмуклог обољења, и то за два до три месеца. С друге стране, за хепатитис Бе постоји вакцина, као и адекватна терапија за хронични облик ове болести.
Хепатитиси Бе и Це могу изазвати и акутни и хронични облик, а нелечена болест може довести до цирозе и рака јетре. Вирус хепатитиса Це преноси се путем крви. Болест се развија или потпуно без симптома или с веома благим симптомима као што су мучнина, проблем са спавањем, умор. Тренутно не постоји вакцина против хепатитиса Це.

Како истиче др Виолета Ракић, епидемиолог Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, превенција је најважнија и због тога је за све грађане доступно бесплатно тестирање за хепатитис Бе и Це у ДПСТ саветовалиштима завода и института за јавно здравље.
– Том активношћу омогућавамо да они који буду позитивни ураде додатну дијагностику и добију адекватну терапију. Светски дан хепатитиса обележен је под слоганом „Хепатитис не може да чека”, с циљем ширења информација о вирусним хепатитисима и неопходности тестирања како би се приступило даљим дијагностичким поступцима и терапији. Сви заинтересовани грађани тестирање могу обавити без лекарског упута у ДПСТ саветовалиштима – нагласила је др Ракић.
У Србији је током првих шест месеци 2022. године пријављено 55 случајева вирусних хепатитиса Бе и Це, без регистрованих разлика у односу на исти период претходне године. У 2021. години пријављено је 118 случајева хепатитиса, што је незнатно ниже у односу на регистроване случајеве у 2020. години (134), односно осмина у поређењу са 2013. годином, када је регистрован највећи број случајева у посматраном десетогодишњем периоду (1.112). Највећа стопа оболелих у Србији забележена је у старосној групи од 20 до 29 година.
– Од 2006. године спроводи се обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години, као и невакцинисане деце у 12. години. Ова превентивна мера је допринела да се у претходне 24 године региструје јасна тенденција смањења броја особа оболелих од акутног хепатитиса Б. С друге стране, региструје се тенденција пораста регистрованих случајева хроничних вирусних хепатитиса Бе и Це. Највећи број оболелих од акутног хепатитиса Бе регистрован је у старосној групи од 30 до 39 година, док је највећи број оболелих од хроничног хепатитиса Бе регистрован у узрасној групи 60 и више година. Као и претходних година, регистровано је двоструко више мушкараца међу оболелим особама од обе форме вирусног хепатитиса – наглашава др Ракић.
Узимајући у обзир природан ток болести, која у дужем периоду може протицати без симптома, кључно је смањити ризик за преношење ових крвнопреносивих инфекција.
Основне мере су правилна хигијена руку, коришћење личне заштитне опреме и адекватно стерилисаних инструмената код пружалаца козметичких (тетовирање, пирсинг, трајна шминка, козметичке процедуре, маникир, педикир...) и медицинских услуга. Подједнако су важне и личне мере заштите, попут коришћења личног прибора за хигијену, стерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, избегавање незаштићених сексуалних односа и одређених козметичких услуга.
– Вирус хепатитиса Це (ХЦВ) изазива и акутну и хроничну инфекцију. Акутне ХЦВ инфекције су симптоматске и пацијенти добијају адекватну терапију. Око 30 одсто заражених особа спонтано се ослободи вируса у року од шест месеци од инфекције без икаквог лечења. Преосталих око 70 одсто особа ће развити хроничну ХЦВ инфекцију. Код особа с хроничном ХЦВ инфекцијом, ризик од цирозе јетре се креће од 15 до 30 одсто у року од 20 година – наводи др Ракић.
Светска здравствена организација процењује да је 296 милиона људи живело с хроничном инфекцијом хепатитисом Бе у 2019. години, са 1,5 милиона нових инфекција сваке године. Хепатитис Бе је вирусна инфекција која напада јетру и може изазвати и акутни и хронични облик болести. Вирус се може пренети с мајке на дете током порођаја, као и контактом са крвљу или другим телесним течностима током секса са зараженим партнером, недовољно стерилним прибором за инјектирање или излагањем оштрим инструментима. У 2019. години хепатитис Бе је довео до процењених 820.000 смртних случајева у свету, углавном од цирозе и хепатоцелуларног карцинома (рак јетре). Тренутно је у свету 10 одсто особа које имају дијагностиковану хроничну инфекцију вирусом хепатитиса Бе, а 22 одсто прима терапију. Хепатитис Бе се може спречити вакцинама које су безбедне, доступне и ефикасне.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


