Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хемингвејевим стопама по Дивљем западу

Писац је у Вајоминг и Монтану долазио да преправља текстове које је писао, иде у лов да ухвати „највећег” медведа, а најпре да обнови снагу за нове књижевне и друге подухвате
Хемингвеј и Валери (Фото: лична архива Валери Хемингвеј)

Шеридан, Вајоминг и Кук Сити, Монтана – Деветнаеста интернационална конференција о животу и делу Ернеста Хемингвеја, са темом „Путуј како би истражио и открио Хемингвеја”, коначно је одржана ове године од 17. до 23. јула, после отказаних датума 2020. године због ковида 19. Не само због тога што се на њега чекало четири године, овај скуп посебан је по томе јер се први пут одржао у две америчке државе! Требало је само чути Карла Ибија, председника Хемингвејевог друштва, и Ларија Грајмса, програмског директора 2022. конференције, и уверити се колико је организација сада зависила и од најситније карике, тј. од појединачног плана путовања сваког од нас излагача.

Доћи из Београда у град Шеридан у Вајомингу, а онда путовати до Монтане кроз чудесне планинске пределе, поред величанствених стена и језера, путевима којим иду мотористи на „харлијима” и каубоји на коњима, невероватно је искуство које су са мном поделили сви Американци и који су, за разлику од мене, до Кук Ситија дуго путовали колима после само једног лета авионом из неког од већих америчких градова. У подножју Стеновитих планина, критичари и aficionados Хемингвејевог дела учинили су да се осетим као егзотична европска биљка која, барем на неко време, расте заједно са северноамеричким боровницама или морел-печуркама.

Хемингвеј је увек писао ујутру како би оставио простора и времена за упијање прича о људима, волео је да се шали и да учествује у измишљању неистина о себи пред онима којима истина ништа није значила

На Универзитету у Шеридану одржао се главни академски део конференције, где су се могла чути предавања истакнутих проучавалаца Хемингвејевих прича, романа, писама и дела документарне литературе: Роберт Елдер, Рос Тангедал, Лиза Тајлер, Рајан Хедигер, Гејл Синклер, Сузан дел Гизо, Сандра Спенијер, Верна Кејл, Кирк Курнат, Џералд Кенеди, Роберт Трогдон, Дебра Моделмог. Поред изложбе слика Рона Хаузера инспирисаних хемингвејевским митом, изложбеног и продајног дела са књигама најновијих тумачења Хемингвејевог дела (Хемингвеј и природни свет, раса, род, модернизам, Велики рат, рани или касни рукописи, Шпанија, Куба, итд), Шеридан је угостио Крега Џонсона, бестселер аутора Лонгмајер мистерија, и слушао глумца А. Мартинеза, познатог по улогама у америчким сапуницама и серијама, како интерпретира Хемингвејеву причу „Вино Вајоминга”.

Александра Жежељ Коцић и Валери Хемингвеј (Фото: лична архива)

Имала сам прилику да у Шеридану одседнем баш у хотелу „Хисторик Шеридан ин”, где је Хемингвеј написао крај романа „Збогом оружје”, и где су учесници конференције могли да уживају у вечери уз звуке каубој певача Дејва Мансика. У Бест Вестерн Шеридан центру, у част Х. Р. Стоунбека (сећате ли се његове реченице из Оук Парка: „Још увек луд за Хемингвејем. После свих ових година?”), недавно преминулог пређашњег председника Хемингвејевог друштва, гитару су свирали моји неодољиви сапутници и млади Стоунијеви настављачи Џо Кјура, Алекс Пениси, Нејтан Ли, унука Рејчел Најкирк, као и пријатељ Тимоти Кристијан, аутор књиге о животу и заоставштини Мери Хемингвеј, „Хемингвејева удовица” (2022).

За део конференције у Кук Ситију био је задужен Крис Ворен, аутор књиге „Хемингвеј у земљи Јелоустоуна” (2019), бескрајно шармантни ловац и риболовац, поносан на чињеницу да строго не припада америчкој академији, који нам је казивао о летима које је Хемингвеј тридесетих година прошлог века проводио у дивљинама Монтане и, поред многих других прича, писао роман „За ким звоно звони”. Наиме, Хемингвеј је увек одлазио у неки други предео како би из потребне измештености могао да пише о неком трећем пределу. У Рејнџ рајдер лоџу, прелепој планинској кући од дрвета, слушали смо пленарна и друга предавања о улози језера, река, лова, риболова и дивљине у Хемингвејевим делима, пишчевој религији, митологији, филозофији и вези са Дивљим западом.

Као омаж Хемингвејевом авантуристичком духу, у Кук Ситију и Силвер Гејту могли сте да се пријавите за јахање коња, дужа или краћа планинарења за која су вас претходно снабдели звонцем за гризли или црне медведе, а на крају којих бисте били награђени погледом на неки од водопада који лепотом дословно одузимају дах. Конференција се завршила вечером уз коктеле Филипа Грина, аутора књига о омиљеним алкохолним пићима Хемингвеја или његових књижевних јунака, управо у Рејнџ рајдер лоџу, где су Ернест и Полин Хемингвеј боравили 1938/39. године.

После конференција у Венецији (2014), Оук Парку (2016) и Паризу (2018), Валери Хемингвеј је и сада била једна од примећенијих гошћи. Као Хемингвејева секретарица од 1959. године, она се увек сети још неке приче о Хемингвеју коју нам претходно није испричала. У њено уверење да је Хемингвеј био истанчани посматрач света, скупљач тајни чијем радозналом оку ништа није могло да промакне, уверила сам се одавно, још када се први пут с великом пажњом удубила у његову књижевност. Овога пута, Валери истиче да је Хемингвеј увек писао ујутру како би оставио простора и времена за упијање прича о људима, да је волео да се шали и учествује у измишљању неистина о себи пред онима којима истина ништа није значила. „Хемингвеј се са истином никада није играо”, убедљива је Валери Хемингвеј, дама од осамдесет и две године, пријатељица Мери Хемингвеј до њене смрти 1986. године, а у срцу девојка која је свој двадесети рођендан прославила уз Хемингвејев омиљени десерт од кокоса и рума.

Хемингвеј је у Вајоминг и Монтану долазио да преправља текстове које је писао, иде у лов да ухвати „највећег” медведа, а најпре да обнови снагу за нове књижевне и друге подухвате. У ствари, да стигне до срца таме, уз смењивање периода авантуре и самоће. Због тога што је Хемингвеј умео да живи у садашњости и своју уметност живљења и уживања пренесе на друге, његови читаоци данас живе своје узбудљиве тренутке.

Знате ли зашто се неки од нас упорно враћају Хемингвеју, поред толико других, подједнако великих писаца? Ах, има толико разлога! Један од њих је тај што не пристајемо на површне манипулације многоструких легенди Хемингвејевог живота и дела, и зато што знамо да мохито није било његово омиљено пиће како се популарно мисли. „Ернест Хемингвеј се увек добро осећао у дивљини”, каже Даг Пикок. Када сте последњи пут читали Хемингвеја? Предлажем да кренете од Хемингвејеве постхумно објављене приче „Човек света” да бисте видели на коју се тачно дивљину мисли.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.