Petak, 07.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hemingvejevim stopama po Divljem zapadu

Pisac je u Vajoming i Montanu dolazio da prepravlja tekstove koje je pisao, ide u lov da uhvati „najvećeg” medveda, a najpre da obnovi snagu za nove književne i druge poduhvate
Хемингвеј и Валери (Фото: лична архива Валери Хемингвеј)

Šeridan, Vajoming i Kuk Siti, Montana – Devetnaesta internacionalna konferencija o životu i delu Ernesta Hemingveja, sa temom „Putuj kako bi istražio i otkrio Hemingveja”, konačno je održana ove godine od 17. do 23. jula, posle otkazanih datuma 2020. godine zbog kovida 19. Ne samo zbog toga što se na njega čekalo četiri godine, ovaj skup poseban je po tome jer se prvi put održao u dve američke države! Trebalo je samo čuti Karla Ibija, predsednika Hemingvejevog društva, i Larija Grajmsa, programskog direktora 2022. konferencije, i uveriti se koliko je organizacija sada zavisila i od najsitnije karike, tj. od pojedinačnog plana putovanja svakog od nas izlagača.

Doći iz Beograda u grad Šeridan u Vajomingu, a onda putovati do Montane kroz čudesne planinske predele, pored veličanstvenih stena i jezera, putevima kojim idu motoristi na „harlijima” i kauboji na konjima, neverovatno je iskustvo koje su sa mnom podelili svi Amerikanci i koji su, za razliku od mene, do Kuk Sitija dugo putovali kolima posle samo jednog leta avionom iz nekog od većih američkih gradova. U podnožju Stenovitih planina, kritičari i aficionados Hemingvejevog dela učinili su da se osetim kao egzotična evropska biljka koja, barem na neko vreme, raste zajedno sa severnoameričkim borovnicama ili morel-pečurkama.

Hemingvej je uvek pisao ujutru kako bi ostavio prostora i vremena za upijanje priča o ljudima, voleo je da se šali i da učestvuje u izmišljanju neistina o sebi pred onima kojima istina ništa nije značila

Na Univerzitetu u Šeridanu održao se glavni akademski deo konferencije, gde su se mogla čuti predavanja istaknutih proučavalaca Hemingvejevih priča, romana, pisama i dela dokumentarne literature: Robert Elder, Ros Tangedal, Liza Tajler, Rajan Hediger, Gejl Sinkler, Suzan del Gizo, Sandra Spenijer, Verna Kejl, Kirk Kurnat, Džerald Kenedi, Robert Trogdon, Debra Modelmog. Pored izložbe slika Rona Hauzera inspirisanih hemingvejevskim mitom, izložbenog i prodajnog dela sa knjigama najnovijih tumačenja Hemingvejevog dela (Hemingvej i prirodni svet, rasa, rod, modernizam, Veliki rat, rani ili kasni rukopisi, Španija, Kuba, itd), Šeridan je ugostio Krega Džonsona, bestseler autora Longmajer misterija, i slušao glumca A. Martineza, poznatog po ulogama u američkim sapunicama i serijama, kako interpretira Hemingvejevu priču „Vino Vajominga”.

Aleksandra Žeželj Kocić i Valeri Hemingvej (Foto: lična arhiva)

Imala sam priliku da u Šeridanu odsednem baš u hotelu „Historik Šeridan in”, gde je Hemingvej napisao kraj romana „Zbogom oružje”, i gde su učesnici konferencije mogli da uživaju u večeri uz zvuke kauboj pevača Dejva Mansika. U Best Vestern Šeridan centru, u čast H. R. Stounbeka (sećate li se njegove rečenice iz Ouk Parka: „Još uvek lud za Hemingvejem. Posle svih ovih godina?”), nedavno preminulog pređašnjeg predsednika Hemingvejevog društva, gitaru su svirali moji neodoljivi saputnici i mladi Stounijevi nastavljači Džo Kjura, Aleks Penisi, Nejtan Li, unuka Rejčel Najkirk, kao i prijatelj Timoti Kristijan, autor knjige o životu i zaostavštini Meri Hemingvej, „Hemingvejeva udovica” (2022).

Za deo konferencije u Kuk Sitiju bio je zadužen Kris Voren, autor knjige „Hemingvej u zemlji Jeloustouna” (2019), beskrajno šarmantni lovac i ribolovac, ponosan na činjenicu da strogo ne pripada američkoj akademiji, koji nam je kazivao o letima koje je Hemingvej tridesetih godina prošlog veka provodio u divljinama Montane i, pored mnogih drugih priča, pisao roman „Za kim zvono zvoni”. Naime, Hemingvej je uvek odlazio u neki drugi predeo kako bi iz potrebne izmeštenosti mogao da piše o nekom trećem predelu. U Rejndž rajder lodžu, prelepoj planinskoj kući od drveta, slušali smo plenarna i druga predavanja o ulozi jezera, reka, lova, ribolova i divljine u Hemingvejevim delima, piščevoj religiji, mitologiji, filozofiji i vezi sa Divljim zapadom.

Kao omaž Hemingvejevom avanturističkom duhu, u Kuk Sitiju i Silver Gejtu mogli ste da se prijavite za jahanje konja, duža ili kraća planinarenja za koja su vas prethodno snabdeli zvoncem za grizli ili crne medvede, a na kraju kojih biste bili nagrađeni pogledom na neki od vodopada koji lepotom doslovno oduzimaju dah. Konferencija se završila večerom uz koktele Filipa Grina, autora knjiga o omiljenim alkoholnim pićima Hemingveja ili njegovih književnih junaka, upravo u Rejndž rajder lodžu, gde su Ernest i Polin Hemingvej boravili 1938/39. godine.

Posle konferencija u Veneciji (2014), Ouk Parku (2016) i Parizu (2018), Valeri Hemingvej je i sada bila jedna od primećenijih gošći. Kao Hemingvejeva sekretarica od 1959. godine, ona se uvek seti još neke priče o Hemingveju koju nam prethodno nije ispričala. U njeno uverenje da je Hemingvej bio istančani posmatrač sveta, skupljač tajni čijem radoznalom oku ništa nije moglo da promakne, uverila sam se odavno, još kada se prvi put s velikom pažnjom udubila u njegovu književnost. Ovoga puta, Valeri ističe da je Hemingvej uvek pisao ujutru kako bi ostavio prostora i vremena za upijanje priča o ljudima, da je voleo da se šali i učestvuje u izmišljanju neistina o sebi pred onima kojima istina ništa nije značila. „Hemingvej se sa istinom nikada nije igrao”, ubedljiva je Valeri Hemingvej, dama od osamdeset i dve godine, prijateljica Meri Hemingvej do njene smrti 1986. godine, a u srcu devojka koja je svoj dvadeseti rođendan proslavila uz Hemingvejev omiljeni desert od kokosa i ruma.

Hemingvej je u Vajoming i Montanu dolazio da prepravlja tekstove koje je pisao, ide u lov da uhvati „najvećeg” medveda, a najpre da obnovi snagu za nove književne i druge poduhvate. U stvari, da stigne do srca tame, uz smenjivanje perioda avanture i samoće. Zbog toga što je Hemingvej umeo da živi u sadašnjosti i svoju umetnost življenja i uživanja prenese na druge, njegovi čitaoci danas žive svoje uzbudljive trenutke.

Znate li zašto se neki od nas uporno vraćaju Hemingveju, pored toliko drugih, podjednako velikih pisaca? Ah, ima toliko razloga! Jedan od njih je taj što ne pristajemo na površne manipulacije mnogostrukih legendi Hemingvejevog života i dela, i zato što znamo da mohito nije bilo njegovo omiljeno piće kako se popularno misli. „Ernest Hemingvej se uvek dobro osećao u divljini”, kaže Dag Pikok. Kada ste poslednji put čitali Hemingveja? Predlažem da krenete od Hemingvejeve posthumno objavljene priče „Čovek sveta” da biste videli na koju se tačno divljinu misli.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.