Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ада Циганлија – предео изузетних одлика

Ускоро би градска оаза могла да добије највишу категорију заштите на локалном нивоу – то би значило додатну заштиту подручја на коме је забележено 450 врста биљака, 94 врсте инсеката, 250 врста гљива, велики број птица, сисара...
Јединствени природни бисер у језгру града (Фото: Драгослав Жарковић)

„Београдско море”, зелена оаза усред града, најлепше место за одмор, рекреацију... Tако Аду Циганлију многи називају. Ускоро би овај јединствени природни бисер, који све више дотиче људска рука, могао да добије највишу категорију заштите на локалном нивоу и да постане предео изузетних одлика. Ова одлука начин је да се Ада сачува што је више могуће, да се забране активности које јој могу штетити, али и да се она унапреди за угрожени биљни и живот

– Студију заштите предела изузетних одлика „Ада Циганлија” урадио је Завод за заштиту природе Србије, а на основу те студије ми смо израдили Нацрт одлуке о проглашењу заштите предела изузетних одлика. Тим нацртом се ово подручје проглашава заштићеним и сврстава се у трећу категорију као заштићено подручје локалног значаја. Разлози за проглашење су многобројни, а један од њих је и сама позиција овог предела, које је у самом језгру града, а од велике је важности ради очувања дивље флоре, фауне и фунгије (гљиве). Ада представља и остатак природних или природном стању блиских станишта, где има и елемената које је креирао човек, односно где постоје уређене површине које се користе за спорт и рекреацију – кажу у Секретаријату за заштиту животне средине и истичу да је предложено да управљач овог подручја буде Јавно предузеће „Ада Циганлија”.

Предлог одлуке биће, после завршеног јавног увида и јавне расправе, достављен надлежном министарству ради добијања потребних сагласности. Одлуку о проглашењу доноси Скупштина града Београда. Очекује се да ће то бити крајем ове, односно почетком следеће године.

– Предео изузетних одлика представља највишу категорију заштите на локалном нивоу, а подручје Аде Циганлије је Студијом проглашења заштите вредновано као предео изузетних одлика због бројности и значаја биодиверзитета који је тамо присутан. Укупна површина будућег заштићеног подручја износи 451 хектар, што ће знатно повећати површине под заштићеним подручјима у нашем граду – рекли су у секретаријату и истакли да се на заштићеном подручју установљавају режими другог и трећег степена заштите.

У другом режиму заштите забрањују се све активности које угрожавају или мењају његова обележја и својства, а нарочито промена намене површина, односно формирање грађевинског земљишта, и изградња и постављање свих врста објеката, укључујући привремене, монтажне и сличне објекте, сеча већег обима, изношење оборених стабала и замена аутохтоних дрвенастих врста алохтоним (увезеним), формирање нових шумских путева, просека и стаза кроз шумски комплекс, као и проширивање и асфалтирање постојећих.

– У трећем режиму заштите забрањују се нарочито: смањење процента зелених површина, промена намене површина, испуштање непречишћених отпадних вода из стамбених и угоститељских објеката, исушивање и/или пошумљавање постојећих сталних бара (Аде Сафари) и привремених бара, замена аутохтоних дрвенастих врста алохтоним, украсним или брзорастућим дрвенастим врстама, формирање монокултура, укључујући и плантаже северноамеричких топола, формирање нових саобраћајница, све активности којима се угрожава фауна риба и ремети њихов мрест, раст, исхрана и кретање и привредни риболов – наводе у секретаријату.

На Ади Циганлији је до сада забележено око 450 врста биљака, а пре свега бела и црна топола, бела врба, храст лужњак, пољски јасен, евроамеричка топола, брест вез, јасенолики јавор, амерички јасен и обиље жбунасте и травне вегетације које су карактеристичне за алувијална станишта. Присутна је и разноврсна фауна, велики број птица (мали вранац, дрозд, детлић, сеница...), аутохтоне врсте ситних сисара, 94 врсте инсеката, као и око 250 врста гљива.

Станиште гљива налази се на источном делу полуострва и у склопу је целог шумског појаса на Ади. Са северне стране је ограничено насипом, са јужне туристичком зоном и парк шумом, а са бочних страна стаништем сличних карактеристика. Удаљено је од Савског језера око 80 метара.

У току 2013. године Привремени орган града Београда донео је Решење о проглашењу заштићеног станишта „Гљиве Аде Циганлије”, чиме је природно станиште ту проглашено јединим познатим стаништем гљиве Myriostoma coliforme (сребрна звездача или звездица) у Републици Србији. О њој и осталим гљивама тренутно бригу воде „Србијашуме”.

На Ади је ова гљива након првог проналаска 1993. године налажена у више наврата. Сребрна звездица је веома угрожена и строго заштићена врста. Њено подручје раста од 21,25 хектара сврстано је у трећу категорију, као заштићено станиште локалног значаја.

Десет одсто европских малих вранаца зимује код нас

Оно што се у скорије време очекује, можда и до краја године, јесте да се зимовалиште малог вранца, ретке и угрожене врсте, сврста у трећу категорију као заштићено подручје локалног значаја. Многи се ове птичице сећају још из периода када је почела изградња Моста на Ади, односно када је било речи да ће један део моста угрозити станиште малог вранца. Изградња ове београдске ћуприје није срећом угрозила његову популацију и није драстично смањен број малих вранаца. Изгледа да су и они успели да се прилагоде различитим врстама узнемиравања у овом делу града. Највећа бројност ових птица забележена је 2007. године када је било 6.728 јединки.

Рачунајући у односу на укупну европску популацију малог вранца, може се закључити да на веома малом подручју у Београду зимује више од 10 одсто свих европских јединки ове врсте.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Не живим у Београду те имам једну поруку за Београђане : Чувајте Аду ! Њен пејзаж вас опушта, одмара и лечи.
Kikirez
Moje iskustvo govori da Adu treba izbegavati. Voda je dosta zagadjena, plaze su neuredjene, previse ima djubreta po trotoarima i travi. Cena u kaficima i restoranima su neprilagodjene i uporedive sa restoranima na Menhetnu.
Станиша Младеновић
Два питања: зашто ове године после толико времена није подигнута плава застава и зашто је постало нормално купање паса у зони водозаштите?
ништа
Ади би користило да се направи попречна веза с Обреновачком магистралом те тако реши проблем чекања колима од пола сата до сат на излазак са старог Обреновачког пута, те смањи загађење које тако настаје од колоне аутомобила који све време стоје у месту. Могао је Град да дода бар још једну траку неколико стотина метара до излаза на семафор, али НИШТА не раде.
zoran
More, borovina, pesak ... kakva crna Ada Ciganlija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.