Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ada Ciganlija – predeo izuzetnih odlika

Uskoro bi gradska oaza mogla da dobije najvišu kategoriju zaštite na lokalnom nivou – to bi značilo dodatnu zaštitu područja na kome je zabeleženo 450 vrsta biljaka, 94 vrste insekata, 250 vrsta gljiva, veliki broj ptica, sisara...
Јединствени природни бисер у језгру града (Фото: Драгослав Жарковић)

„Beogradsko more”, zelena oaza usred grada, najlepše mesto za odmor, rekreaciju... Tako Adu Ciganliju mnogi nazivaju. Uskoro bi ovaj jedinstveni prirodni biser, koji sve više dotiče ljudska ruka, mogao da dobije najvišu kategoriju zaštite na lokalnom nivou i da postane predeo izuzetnih odlika. Ova odluka način je da se Ada sačuva što je više moguće, da se zabrane aktivnosti koje joj mogu štetiti, ali i da se ona unapredi za ugroženi biljni i život

– Studiju zaštite predela izuzetnih odlika „Ada Ciganlija” uradio je Zavod za zaštitu prirode Srbije, a na osnovu te studije mi smo izradili Nacrt odluke o proglašenju zaštite predela izuzetnih odlika. Tim nacrtom se ovo područje proglašava zaštićenim i svrstava se u treću kategoriju kao zaštićeno područje lokalnog značaja. Razlozi za proglašenje su mnogobrojni, a jedan od njih je i sama pozicija ovog predela, koje je u samom jezgru grada, a od velike je važnosti radi očuvanja divlje flore, faune i fungije (gljive). Ada predstavlja i ostatak prirodnih ili prirodnom stanju bliskih staništa, gde ima i elemenata koje je kreirao čovek, odnosno gde postoje uređene površine koje se koriste za sport i rekreaciju – kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i ističu da je predloženo da upravljač ovog područja bude Javno preduzeće „Ada Ciganlija”.

Predlog odluke biće, posle završenog javnog uvida i javne rasprave, dostavljen nadležnom ministarstvu radi dobijanja potrebnih saglasnosti. Odluku o proglašenju donosi Skupština grada Beograda. Očekuje se da će to biti krajem ove, odnosno početkom sledeće godine.

– Predeo izuzetnih odlika predstavlja najvišu kategoriju zaštite na lokalnom nivou, a područje Ade Ciganlije je Studijom proglašenja zaštite vrednovano kao predeo izuzetnih odlika zbog brojnosti i značaja biodiverziteta koji je tamo prisutan. Ukupna površina budućeg zaštićenog područja iznosi 451 hektar, što će znatno povećati površine pod zaštićenim područjima u našem gradu – rekli su u sekretarijatu i istakli da se na zaštićenom području ustanovljavaju režimi drugog i trećeg stepena zaštite.

U drugom režimu zaštite zabranjuju se sve aktivnosti koje ugrožavaju ili menjaju njegova obeležja i svojstva, a naročito promena namene površina, odnosno formiranje građevinskog zemljišta, i izgradnja i postavljanje svih vrsta objekata, uključujući privremene, montažne i slične objekte, seča većeg obima, iznošenje oborenih stabala i zamena autohtonih drvenastih vrsta alohtonim (uvezenim), formiranje novih šumskih puteva, proseka i staza kroz šumski kompleks, kao i proširivanje i asfaltiranje postojećih.

– U trećem režimu zaštite zabranjuju se naročito: smanjenje procenta zelenih površina, promena namene površina, ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda iz stambenih i ugostiteljskih objekata, isušivanje i/ili pošumljavanje postojećih stalnih bara (Ade Safari) i privremenih bara, zamena autohtonih drvenastih vrsta alohtonim, ukrasnim ili brzorastućim drvenastim vrstama, formiranje monokultura, uključujući i plantaže severnoameričkih topola, formiranje novih saobraćajnica, sve aktivnosti kojima se ugrožava fauna riba i remeti njihov mrest, rast, ishrana i kretanje i privredni ribolov – navode u sekretarijatu.

Na Adi Ciganliji je do sada zabeleženo oko 450 vrsta biljaka, a pre svega bela i crna topola, bela vrba, hrast lužnjak, poljski jasen, evroamerička topola, brest vez, jasenoliki javor, američki jasen i obilje žbunaste i travne vegetacije koje su karakteristične za aluvijalna staništa. Prisutna je i raznovrsna fauna, veliki broj ptica (mali vranac, drozd, detlić, senica...), autohtone vrste sitnih sisara, 94 vrste insekata, kao i oko 250 vrsta gljiva.

Stanište gljiva nalazi se na istočnom delu poluostrva i u sklopu je celog šumskog pojasa na Adi. Sa severne strane je ograničeno nasipom, sa južne turističkom zonom i park šumom, a sa bočnih strana staništem sličnih karakteristika. Udaljeno je od Savskog jezera oko 80 metara.

U toku 2013. godine Privremeni organ grada Beograda doneo je Rešenje o proglašenju zaštićenog staništa „Gljive Ade Ciganlije”, čime je prirodno stanište tu proglašeno jedinim poznatim staništem gljive Myriostoma coliforme (srebrna zvezdača ili zvezdica) u Republici Srbiji. O njoj i ostalim gljivama trenutno brigu vode „Srbijašume”.

Na Adi je ova gljiva nakon prvog pronalaska 1993. godine nalažena u više navrata. Srebrna zvezdica je veoma ugrožena i strogo zaštićena vrsta. Njeno područje rasta od 21,25 hektara svrstano je u treću kategoriju, kao zaštićeno stanište lokalnog značaja.

Deset odsto evropskih malih vranaca zimuje kod nas

Ono što se u skorije vreme očekuje, možda i do kraja godine, jeste da se zimovalište malog vranca, retke i ugrožene vrste, svrsta u treću kategoriju kao zaštićeno područje lokalnog značaja. Mnogi se ove ptičice sećaju još iz perioda kada je počela izgradnja Mosta na Adi, odnosno kada je bilo reči da će jedan deo mosta ugroziti stanište malog vranca. Izgradnja ove beogradske ćuprije nije srećom ugrozila njegovu populaciju i nije drastično smanjen broj malih vranaca. Izgleda da su i oni uspeli da se prilagode različitim vrstama uznemiravanja u ovom delu grada. Najveća brojnost ovih ptica zabeležena je 2007. godine kada je bilo 6.728 jedinki.

Računajući u odnosu na ukupnu evropsku populaciju malog vranca, može se zaključiti da na veoma malom području u Beogradu zimuje više od 10 odsto svih evropskih jedinki ove vrste.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Не живим у Београду те имам једну поруку за Београђане : Чувајте Аду ! Њен пејзаж вас опушта, одмара и лечи.
Kikirez
Moje iskustvo govori da Adu treba izbegavati. Voda je dosta zagadjena, plaze su neuredjene, previse ima djubreta po trotoarima i travi. Cena u kaficima i restoranima su neprilagodjene i uporedive sa restoranima na Menhetnu.
Станиша Младеновић
Два питања: зашто ове године после толико времена није подигнута плава застава и зашто је постало нормално купање паса у зони водозаштите?
ништа
Ади би користило да се направи попречна веза с Обреновачком магистралом те тако реши проблем чекања колима од пола сата до сат на излазак са старог Обреновачког пута, те смањи загађење које тако настаје од колоне аутомобила који све време стоје у месту. Могао је Град да дода бар још једну траку неколико стотина метара до излаза на семафор, али НИШТА не раде.
zoran
More, borovina, pesak ... kakva crna Ada Ciganlija.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.