Албански екстремисти не желе Србе повратнике

И после 23 године од протеривања Срба с Косова и Метохије албански екстремисти и даље се жестоко противе повратку српског живља на своја вековна огњишта. Колико су у томе успели, говори податак да се од око 220.000 Срба протераних 1999. године вратило свега нешто више од два одсто. То јасно указује да на овом плану нису постигнути скоро никакви резултати. Међутим, мало се говори о томе да се процес исељавања Срба из јужне српске покрајине и даље наставља. Уништавањем српске имовине, сталним претњама, пљачкама, хапшењима и осталим притисцима, албански екстремисти настоје да српском живљу стану на пут повратка.

Како године пролазе, интересовање за повратак је све мање, а они који су се вратили готово свакодневно доживљавају претње, паљење новосаграђених кућа, пљачку имовине... Албански екстремисти чине све да до повратка Срба не дође, у чему им здушно помажу и власти ове такозване државе, које, на челу с „премијером” Албином Куртијем, хапсе и прогоне српски живаљ. Не бирају средства како би спречили Србе да се врате у завичај, о чему говоре бројни примери.

Срби из села Мушутишта, код Суве Реке, већ годинама се спремају за повратак на своја огњишта. Међутим, томе се противе њихове некадашње комшије из овог и околних села. Неколико покушаја Срба да оду у своје село завршило се без успеха, јер су их на путу до села од тога одвраћали екстремисти који су заузели њихова имања. Све куће у овом селу, у којем је до 1999. живело више од 1.500 српских душа, порушене су, као и сеоска православна црква, од које су остали само темељи. Међутим, Срби протерани из Мушутишта не одустају од повратка кући.

Слична је и судбина Срба протераних из Ђаковице, града у којем је до 1999. било више од 11.000 српских житеља, а данас нема ниједног Србина, осим три монахиње, које живе у гету и страху од албанских екстремиста. И Ђаковчани су упорни и не желе да одустану од повратка у Српску улицу, који су „окупирали” Албанци из овог града и околних села.

И остали Срби који су пред налетом албанских терориста морали да оду из завичаја доживљавају сличну судбину. О томе говори и пример из села Зочишта, код Ораховца. Наиме, пре десетак година у овом селу је саграђено четрдесетак кућа за повратак више од 200 протераних Срба. Међутим, њиховом доласку успротивили су се Албанци из тог села, тако да до повратка није дошло, а новосаграђене куће су срушене и опљачкане. У овом селу једини Срби су четири монаха, који су остали у овдашњем манастиру. Ова светиња обновљена је након што су је албански екстремисти из овог и суседних села порушили до темеља.

Села на подручју призренске и суворечке општине остала су готово без Срба. Да није тридесетак повратника у селу Новаке, надомак Призрена, и осамдесетак Срба на подручју Средачке жупе, слободно би се могло рећи да је овај крај јужне српске покрајине остао без српског живља.
Мирослав Тодоровић,
Призрен/Београд