Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Историјске истине или обмане

Недавно је у рубрици Погледи објављен текст нашег уваженог коментатора Бошка Јакшића под називом „Комеморативни пејзажи”, у којем је господин Јакшић на маестралан начин објаснио кривотворење историјских догађаја и манипулисање историјом у политичко-пропагандне сврхе. Он истиче да је кривотворење историје старо колико и сама историја, и да се данас ревизија историје актуелизује од стране владајућих политичких структура као моћан инструмент добијања подршке народа којем се распламсавају осећања патриотизма због злочина и неправди које су претрпели у прошлости. То потврђује Орвеловом констатацијом из романа „1984”, која гласи: „Ко контролише прошлост, контролисаће и будућност” повезујући то са ситуацијом на Балкану.

У свом тексту дао је бројне примере који потврђују ове његове констатације, али му неке упоредбе нису на месту, као ни неки изнети подаци, тако да је и сам упао у замку, како наводи, „помрчине псеудомитологије и фалсификовања прошлости”. Наиме, његова упоређења Јасеновца и Сребренице (кроз призму признавања масовних егзодуса почињених од стране Срба и Хрвата ради опроста и помирења) нису адекватна, јер се Јасеновац као стратиште састојао од више концентрационих логора за масовно уништење народа Јевреја, Срба и Рома, као и политичких неистомишљеника – комуниста, и то у огромним размерама, до више стотина хиљада људи, док је у Поточарима крај Сребренице извршен ратни злочин стрељањем ратних заробљеника (војника Армије БиХ из јединице 28. муслиманске дивизије, који су покушали неуспели пробој обруча српских трупа према Тузли). Дакле, реч је о ратном злочину из освете, а не о геноциду какав се догодио у Јасеновцу. Оно што се догодило у Сребреници је ужасно, али бошњачком народу (за разлику од Јевреја, Срба и Рома) није претило уништење, јер Сребреница није исто што и Аушвиц или Јасеновац.

Господин Јакшић наводи да су снаге генерала Младића одвеле на стрељање близу 9.000 бошњачких мушкараца у Сребреницу, коју је требало да чува холандски састав Унпрофора као заштићену зону. Чињеница је да је тада УН, с мировним изаслаником Јасушијем Акашијем на челу, заговарао и спровео (управо с тим холандским саставом Унпрофора, а у договору с генералом Младићем) евакуацију жена, деце и стараца из Сребренице, али не због етничког чишћења, већ због њихове безбедности, јер су се у Сребреници још налазиле јединице 28. муслиманске дивизије којом је командовао ратни злочинац Насер Орић.

Јасуши Акаши, као званични представник и руководилац мисије ОУН у БиХ, у свом извештају који је поднео на увид Генералној скупштини УН навео је да највећу одговорност за трагичне догађаје у Сребреници сноси муслиманска команда 28. корпуса, којом је руководио Насер Орић под командом Алије Изетбеговића. Због тога су Вашингтон и Брисел јавно критиковали Акашија приказујући наводну немоћ ОУН, а истичући ефикасност НАТО-а као новог светског миротворца.

Политички ефекат овакве игре и извртања чињеница са терена био је уперен искључиво против постојања војске РС и Републике Српске. Треба истаћи да су Орићеви људи од 1992. до 1995. године у широј околини Сребренице побили и измасакрирали више од хиљаду српских цивила, за шта нико никад није одговарао. Светски историчар Гидеон Грајф и независна међународна комисија за истраживање геноцида и Холокауста остала је при својим закључцима (без обзира на притиске које трпи од стране неких западних влада, конкретно – Немачке) да је у Сребреници побијено око 3.700 мушкараца, претежно припадника армије БиХ, и да се у Сребреници није догодио геноцид, већ ратни злочин који су, на своју руку, починиле поједине јединице војске РС, као нпр. 10. диверзантски одред.

Нема сумње да је грађански рат у бившој Југославији био сурово окрутан, посебно према припадницима оних народа који су били „мањина”, и можемо слободно рећи да су муслимани у Босни највише пострадали, далеко више од својих сународника Хрвата и Срба, али кривицу за избијање и вођење тог крвавог рата сносе подједнако, јер је реч о грађанском рату верског карактера.

И на крају бих истакао да историја није „необична дисциплина”, већ је „учитељица живота”, само је потребно да је објективни и независни историчари (који нису лобисти) објашњавају у пуном и истинитом смислу, едукативно утичући на то да се старе грешке и неправде из прошлости више не понављају у свим својим подмуклим и манипулативним облицима.
Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

EvGenije
Sa većim delom vašeg teksta se mogu složiti, ali ne i sa uvodom u kome podilazite Jakšiću. Jakšić nije novinar već NATO lobista što ga apriori izuzima iz bilo kakvog ozbiljnog tretmana njegovih tekstova. Ne slažem se ni sa tvrdnjom da su Srbi jednako krivi za rat u BiH kao Hrvati i, tada, Muslimani. Srbi tu jedini nisu želeli rat. Za rat je kriv Izetbegović koji je povukao potpis sa Kutiljerovog plana, ali i Amerikanci i EU koji su ga na to nagovorili u interesu Hrvata. Srbima je rat nametnut.
Sestra Cen
A, srbski svat?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.