Прича о шопској салати

Време је парадајза. Пијаце пуне, земљи тешко. А кажу биће и шљива, богу хвала. Да се осврнемо на парадајз док шљиву не испечемо.

Шопска салата. По коме је ова мешавина парадајза, краставца, лука (може и с паприком), посута сиром и зачињена зејтином добила име? По Шопима. Неки научници претпостављају да су Шопи потомци једног од осам племена Печенега, које је цар Константин Седми Порфирогенит називао Тсопони, а насељени су између Кратова и Софије, како у књизи „Балкански светови” наводи Трајан Стојановић. Феликс Каниц је, пак, у свом путопису „Србија” забележио да Шопови живе на територији балканског превоја Гинци до јужно од Софије. Шопских породица има и у тимочком сливу, у околини Зајечара. У тим крајевима се називају и Тетевенцима, по граду Тетевену у Бугарској из чије околине су се раселили у 18. веку. Јован Цвијић је утврдио да су ово исељавање изазвали зулуми Турака, у чијим је пљачкашким четама било и Арбанаса. Наш велики географ Цвијић наводи да су „Шопи између Враце и Видина бежали у Стару планину, неки су прешли Дунав и иселили се у Влашку, Бесарабију и Банат”.

Долазећи у наше крајеве мешају се с Власима, Србима и Цинцарима и једни другима преносе свој језик, културу, па и начин исхране. Бавили су се сточарством и у својим катунима и бачијама, где су преко лета боравили истерујући овце на испашу, спремали квалитетан сир. И са тим сиром – ето светски познате салате. У Русији је називају бугарском салатом, а Медитеранци јој додају и маслинке.

Светлана Брновић Митић,
историчар уметности