​Инфлација све више притиска Пољаке

Специјално за „Политику”

Варшава – Инфлација у Пољској је током августа наставила да расте и први пут након 1997. прешла је 16 одсто. Опозициони медији указују да је за већину грађана ово потенцијално опасна економска ситуација у којој ствари измичу контроли. С друге стране, државни функционери из странке Право и правда (ПиС) уверавају становништво да владине мере економске стабилизације дају резултате, док гувернер народне банке Пољске (НБП) Адам Глапињски оптимистично најављује скори пад инфлације, која је од почетка ове године више него удвостручена.

Главни економски аналитичар представништва Ситибанке у Пољској, Пјотр Калиш, указује да се већ годину дана види убрзање темпа инфлације. По овом финансијског стручњаку, „нафтни шок” као последица рата у Украјини имао је ефекат у првом инфлаторном таласу, али да су сада на тржишту роба, услуга и капитала присутни и други фактори, јер компаније подижу цене производа суочене са све већим трошковима енергије и основних сировина. Калиш сматра да ће Пољска морати да се суочава с инфлацијом дуже него што је планирано и очекује њен даљи раст у висини од 20 одсто до краја године. Тачна стопа инфлације, сматра овај аналитичар, у великој мери зависи од владиних одлука о економским стабилизационим пакетима за привреду и становништво, пре свега, око испорука струје и гаса.

Влада Пољске представила је нацрт буџета за 2023. са значајним повећањем прихода и расхода, који економски аналитичари углавном оцењују као „инфлаторни”. Током следеће године очекује се пад инфлације на 10 одсто, али ће, по проценама Европске комисије, Пољска и даље бити „лидер у инфлацији” у ЕУ. Оно што економске стручњаке у Пољској посебно забрињава јесте државни буџетски дефицит, који је заједно с дефицитима локалних самоуправа планиран на преко четири одсто укупног БДП-а. У односу на прошлу годину, значајније је увећан део буџета за одбрану (са 2,2 одсто на чак 3,1 одсто) услед набавке модерног наоружања за, како наводе у влади, „безбедност пољских граница”.

Један од кључних послова владе Пољске око обуздавања даљих поскупљења односи се на замрзавање цене гаса. Министарка енергетике Ана Москва најавила је да ће током 2023. тарифе за гас бити на овогодишњем нивоу, а субвенционисане цене гаса за домаћинства тренутно су ниже од тржишних. Добављачима гаса разлика у цени биће надокнађена средствима енергетског гиганта „Орлена”, у чијем саставу ће се ускоро наћи и ПГНиГ, главни гасни дистрибутер у Пољској. Иначе, значајно повећање цене горива није обесхрабрило возаче у Пољској, па је ове године потрошња бензина и дизела већа него 2019. године, односно пре избијања пандемијске кризе. Услед економских мера владе, гориво у Пољској је међу најјефтнијим у ЕУ, што је подстакло „бензински туризам” у западним и јужним деловима земље и позитивно утицало на приходе у буџету.

Па ипак, без обзира на државне субвенције, струковна удружења произвођача настоје да кроз повећање цена производа одржавају неометан промет роба. Пекари најављују ново поскупљење хлеба, намирнице која је, иначе, међу првима поскупела током априла услед повећања цена брашна и жита. Председник удружења пекарских занатлија и власник пекаре у Познању, Станислав Бутка, указује да постоји стални проблем с високим ценама гаса и струје. Поред тога, напомиње и да је, без обзира на добре мере владе око смањења цена жита, и даље присутан проблем с производном ценом хлеба услед недостатка ђубрива на тржишту.

Његов колега Јацек Горецки, председник удружења произвођача пекарских производа, рекао је за Радио Зет да би влада требало да призна пекарство као заштићену индустрију, односно да омогући посебне повластице пекарима. У супротном, напомиње Горецки, ове јесени ће цена најквалитетнијег хлеба у приватним пекарама достићи вредност од чак 30 злота (преко шест евра) по векни.

У највећим трговинским ланцима („Бједронка”, „Керфур”, „Ошан”, „Лидл”) у Варшави од почетка септембра купцима се нуди широка палета производа по сниженим ценама. Међутим, многобројни грађани слабије платежне способности у временима инфлације углавном се ограничавају на куповину познатих намирница. Агњешка Кублик, иначе запослена у једној продавници техничке робе, наводи да њена трочлана породица ове године за храну троши готово 800 злота (170 евра) више у односу на претходну и да су због тога редуковали куповину најквалитетнијих намирница и одустали од достава брзе хране.

У престоници Пољске, након доласка великог броја избеглих из Украјине и значајних поскупљења роба и услуга, порасле су и цене рентирања соба и станова, што највише погађа запослене, придошле из провинције. Незадовољство дела грађана економском ситуацијом видљиво је и у анкетама јавног мњења, а поверење грађана у власт ПиС-а, годину дана пред парламентарне изборе, има тренд спорог, али континуираног пада.